Gradski muzej Vršca, sinoć je, uz predavanje kustosa istoričara umetnosti Sanje Marović, oživeo sećanje na arhitektu Dragišu Brašovana, u okviru pratećeg programa izložbe „Poklon-zbirka Dragiše Brašovana“.
Arhitekta Dragiša Brašovan (Vršac, 25. maj 1887-Beograd, 7. april 1965) predstavlja jedno od najvećih imena srpske međuratne arhitekture, ako ne i najveće. Rođen je u Vršcu gde je stekao osnovno i srednje obrazovanje.
Studije arhitekture pohađao je na Tehničkom fakultetu u Budimpešti gde je posle diplomiranja 1912. godine započeo projektantsku praksu u arhitektonskom ateljeu Teri i Poganji.
Potom je kraće vreme radio u Sarajevu, a po završetku Prvog svetskog rata osnovao je sopstveni atelje Arhitekt. Tokom međuratnog perioda podigao je veći broj privatnih vila, stambenih višespratnica i upravnih zgrada, uglavnom u Beogradu.
Porodica Brašovan pripadala je građanskom staležu. Dragiša Brašovan vaspitavan je u skladu sa tim, u građanskom duhu. Njegov otac Nikola, bio je intelektualac, uživao je ugled odličnog učitelja i pedagoga, što će kasnije mladom Dragiši biti uzor.
Prošao je kroz tri države, tri ideologije i tri umetničke epohe – školovan u tradiciji akademizma na Akademiji u Budimpešti, prihvatio je moderne tokove, a nakon rata- monumentalizam. Iz svog rodnog grada Brašovan je poneo sećanje na građanski ambijent i raskošnu arhitekturu, bogate enterijere, trgove, tipične uske ulice, slikarstvo Nikole Neškovića, Pavela Đurkovića, Paje Jovanovića, u svom rodnom gradu upoznao se sa arhitektonskim rečnikom prethodnih epoha. Sve ovo imalo je uticaja na obrazovanje jednog od najvažnijih stvaralaca srpske i jugoslovenske arhitekture.
„Brašovan je bio više vizionar, opsednut harizmatskim idejama, ispunjen potrebom da ostvaruje sopstvene vizije više nego što je želeo da se uklopi u aktuelne tokove savremenog svetskog graditeljstva. Svakom uzoru je nametao sopstveni osećaj, ne prezajući da ponekad stvara i neobične kombinacije uzora, da meša stilove i spaja ono što je za druge bilo nespojivo“ – iz knjige Aleksandra Kadijevića – Život i delo arhitekte Dragiše Brašovana (1887-1965), Godišnjak grada Beograda XXXVII, Beograd 1990.
Brašovan se vratio u svoj Vršac
Gradski muzej Vršac, u saradnji sa Galerijom Matice srpske, a uz podršku Grada Vršca, 21. marta predstavio je vršačkoj publici predmete i dela koja govore o životu znamenitog arhitekte Brašovana.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je Gradonačelnica Vršca, Dragana Mitrović, upravnica Galerije Matice srpske, dr Tijana Palkovljević Bugarski, autorka Ivana Janjić, kao i mnogi drugi gosti.
“Često za naš Vršac kažemo da je grad kulture i arhitekture, a ova izložba zaista to i povezuje, jer arhitekta Brašovan, naš Vrščanin, naše je kulturno nasleđe i ovaj prikaz njegovog života samo je još jedan primer koliko mi Vrščani volimo i u sebi nosimo kulturu i arhitekturu. Arhitekta Brašovan jedan je od najznamenitijih Srba, a iza sebe ostavio je vrhunska arhitektonska dela. Iako je bio već veliko ime svetske arhitekture i stvarao van Vršca, uvek je bio spreman da se odazove na poziv iz rodnog grada, pa je tako projektovao i našu Poljoprivrednu školu, ali i uvek izlazio u susret, pomagao kulturni i društveni život rodnog grada. Uvek je sa ponosom isticao da je Vrščanin i da voli svoj grad. Naravno, mi njegovi Vrščani uvek sa ponosom pričamo o velikom arhitekti Dragiši Brašovanu. Ponosni smo na naše kulturno nasleđe i na naše velikane, ali i na naše kulturne institucije. Zaista je značajno što je nakon Beograda, ova značajna izložba stigla u naš muzej i što Vrščani imaju priliku da na ovaj način zavire u život njihovog znamenitog sugrađanina“, istakla je na otvaranju izložbe gradonačelnica Mitrović.
Prisutnima se na otvaranju obratila i direktorka Gradskog muzeja Vršac, Ivana Ranimirov, uz veliku zahvalnost što je realizovano otvaranje ovako jedne, za naš Grad, najbitnije izložbe u ovog godini, zahvalivši se i sponzoru izložbe, “Wiener Stadtische” osiguranju.
„Nepun vek nakon najvećih dela Dragiše Brašovana, život i stvaralaštvo velikog arhitekte možemo da sagledamo kroz sasvim drugu dimenziju zahvaljujući izložbi. Ovo je priča o njegovom životu, ambijentu u kome je stvarao i crpeo ideje. U enterijeru ima elemanta kojim nam pokazuju da je vršačko nasleđe poneo u Beograd- bidermajer nameštaj, ikone, religiozne kompozicije. Skulptura Ženski akt naslonjen na granu delo je Brašovanovog prijatelja Riste Stijovića. Njih dvojica sarađivali su prilikom rešavanja pitanja postavljanja spomenika Jovanu Steriji Popoviću 1934. godine u Vršcu, rodnom gradu arhitekte. Brašovan je bistu naručio od svog prijatelja Stijovića, a ona je postavljena na svečanosti kojoj su prisustvovali brojni umetnici. Odnos koji naslednici velikog arhitekte pokazuju prema njegovom životu i delu govore o tome da je, osim u javnom, Brašovan i u ličnom prostoru ostavi neizbrisiv trag. Kako je arhitektura prvenstveno umetnost, koju ne stvaramo za sebe, već za naručioca, ali za dobrobit svih, možemo zaključiti da je Dragiša Brašovan zasigurno bio i stvaralac i naručilac sopstvene zaostavštine“, rekla je Ivana Ranimirov, direktorka Gradskog muzeja Vršac.
