U Srbiji je prošle i ove godine samo šest putnika tražilo obeštećenje zbog kašnjenja vozova.
Četiri zahteva su rešena u korist putnika, a na ime obeštećenja isplaćeno je 10.160 dinara, piše danas „Politika“ i navodi primer nemačke železnice, koja je prošle godine platila 53,6 miliona evra obeštećenja putnicima, a pravo žalbe iskoristilo je 2,7 miliona putnika, koji su u proseku dobili po 20 evra.
U „Srbija vozu“ kažu da ako zbog kašnjenja voza putnik izgubi vezu za nastavak putovanja ili je zbog nedolaska voza i smetnje u saobraćaju sprečen da produži putovanje, može da zahteva od prevoznika da ga preveze do odredišta prvim sledećim vozom bez dodatne naplate.
Svaki građanin Srbije u proseku duguje banci 1.000 evraAko odustane od putovanja, prevoznik je dužan da mu vrati novac u punom iznosu.
Takođe, ako je zbog otkazivanja voza ili izgubljene veze prouzrokovane kašnjenjenjem, putnik sprečen na nastavi planirano putovanje, prevoznik može da pokrije troškove hotelskog smeštaja kao i razumne troškove obaveštavanja onih koji čekaju putike, navode u „Srbija vozu“, prenosi „Politika“.
Iznos plaćene vozne karte u unutrašnjem saobraćaju vraća se u celosti, ako je bila krivica železnice, kao i ako se zahtev podnese istog dana kada je vozna karta i kupljena.
Isto važi i za neiskorišćenu voznu kartu u međunarodnom saobraćaju, ali list navodi da u „Srbija vozu“ nisu objasnili koliko je obeštećenje za kašnjenje kada je karta iskorišćena.
List dodaje da bi, međutim, nelogično bilo da neko ko iz Beograd stigne u Bar ili Budimpeštu sa zakašnjenjem od nekoliko sati, istog dana zatraži povraćaj novca na beogradskoj blagajni koja mu je izdala kartu.
izvor: Tanjug.rs
