U Belu Crkvu se posle Oktobarske revolucije doselilo oko 2.500 Rusa, uglavnom iz redova obrazovanih slojeva društva, čije je znanje pomoglo i Beloj Crkvi, ali i čitavoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Bio je to priliv izuzetno velikog broja novih žitelja, u odnosu na varošicu, koje je domaće stanovništvo toplo dočekalo. Do početka Drugog svetskog rata ovde je bio smešten i Krimski kadetski korpus, kasnije imenovan u Kadetski korpus velikog kneza Konstantina Konstantinoviča.
Obeležavanje značajnih jubileja jedan je od vitalnih aspekata očuvanja kulture sećanja. Suštinski gledano, ono jeste među osnovnim zadacima muzeja kao institucije koja se bavi ne samo očuvanjem materijalnih dokaza i pokretnog kulurnog nasleđa, već i očuvanjem sećanja na događaje i pojedince koji su kreatori samih predmeta i događaja. Predstavljanjem muzejskih predmeta, muzej stvara jedinstveni okvir za sagledavanje nasleđa, ali i svojevrsnih memorabilija.
„Predstavljamo deo kulturnog nasleđa koji baštinimo unutar muzejskih zbirki. Ovo je prilika da se kao kompleksna institucija, osvrnemo na materijal koji čuvamo i formiramo celinu koja se odnosi na rusku emigraciju. U muzeju baštinimo oko 130 predmeta koji se direktno odnose na rusku emigraciju. Predmeti su u okviru ove postavke podeljeni u nekoliko celina: predmeti koji su doneti iz otadžbine; predmeti koji su nastajali na prostoru Kraljevine SHS, potom i Jugoslavije; primer ličnog – porodičnog ambijenta jedne emigrantske porodice Anenko; kao i element očuvanja sećanja razvijen kroz zvaničnu politiku grada od 2000. godine do danas, a predstavljen kroz zvanične poklone gradu“, kaže Igor Vokoun viši kustos i direktor Narodne biblioteke i muzeja u Beloj Crkvi.
„Istorija se ponavlja“ – rečenica je koja se često koristi, a Ruska memorijalna kadetska soba koja se nalazi u Beloj Crkvi, a koju je osnovao Vladimir Kasteljanov sa svojom suprugom Valentinom, potvrđuje ovu tvrdnju.
Ruska memorijalna soba u Beloj Crkvi čuva delić teške ruske istorije jer priča priču o kadetima uzrasta od osam do 18 godina a koji su morali da napuste svoju zemlju strahujući za život. U nepoznate predele su se upustili sa svojim nastavnicima, a na teškom putu ih nisu pratili roditelji jer su oni izbegli u druge zemlje.
Deca su morala da se razdvoje od roditelja jer je bilo važno da nastave svoje školovanje. Mnogi od njih su postali vrhunski stručnjaci iako su kao deca pobegli iz svoje zemlje i to bez roditelja. Bela Crkva je specifična jer su u ovo mesto došle kompletne školske ustanove. Neke kadete su u njoj obilazili roditelji.
„Kadetski korpusi su stigli posle 1920. godine. Putovali su najmanje tri godine kako bi stigli u Belu Crkvu jer je kralj Aleksandar Karađorđević dozvolio da školske ustanove nastave da postoje. Rusi su mogli da pobegnu u bilo koju zemlju na svetu, ali kompletne školske ustanove sa sve direktorima, učenicima, kuvarima, nastavnicima su mogle da budu primljene samo u Jugoslaviju i da u njoj kadeti nastave svoje školovanje“, kaže Vladimir Kasteljanov, osnivač Ruske memorijalne kadetske sobe.
Opisom predmeta koji se odnose na rusku emigraciju Muzeja u Beloj Crkvi predstavljamo materijal koji se čuva u muzeju, ali dajemo i okviran pregled dešavanja vezan za rusku emigraciju u Beloj Crkvi. Poseban segment posvećen je kulturi sećanja i razvoju kulta očuvanja nacionalnog identiteta van otadžbine.
„Prilikom rada, vodili smo se idejom da je za zagranične Ruse, Bela Crkva u simboličnom smislu druga majka. Bela Crkva je grad koji je raširenih ruku prihvatio izbeglice, naročito kadete i institutke, na čemu su Rusi 21. veka veoma zahvalni. Godine, 1965. Muzej u Beloj Crkvi je na poklon dobio dva manja muška sakoa tamno plave i tamno zelene boje, sašivena su od čoje sa mesinganim dugmadima. Jedan od sakoa na ramenima ima prišivene bele epolete, dok se sa unutrašnje strane drgugog nalazi svetla tkanina sa ispisanim tekstom, mastilom na ruskom jeziku. Ova dva sakoa su u muzej stigla kao poklon lokalnog amaterskog pozorišta, a uz obrazloženje da se radi o dečijim saoima koji su korišćeni za potrebe izvođenja pozorišnih predstava. utvrđeno da se zapravo radi o kadetskim bluzama koje su u nosili kadeti u korpusima kao deo svoje uniforme. Bluze sašivene u Rusiji, 1913. i 1914. godine, da su zajedno sa kadetima prošle dug put do Bele Crkve“, objašnjava Vokun.
Međusobna bliskost, podrška i razumevanje potvrđivani su nebrojano puta u bogatoj zajedničkoj istoriji naših naroda, o čemu govori i ova postavka kao skroman prilog i večni svedok minulih događaja. Postavka u Muzeju u Beloj Crkvi ujedno predstavlja i jedinstvenu priliku da se, s ponosom u srcu, osvrnemo na naše pretke i bratske veze koje su građani Bele Crkve uspostavili sa Rusima, negujući univerzalne civilizacijske vrednosti – slobodu, ravnopravnost i humanost u teškim i izazovnim vremenima.
Projekat „Kulturni kod Muzeja u Beloj Crkvi“ sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
