Vladan Milićević, vlasnik farme svinja sa koje se smrad proteže nad dobrim delom Vršca, stekao je milione zahvaljujući „kombinacijama“ sa ljudima koji su 30 godina vodili Vršac. Jedna od tih „kombinacija“ je i Azil za pse, koji se nalazi na privatnoj parceli Milićevića, čiju zakupninu Grad Vršac mesečno plaća 2.500 evra.
Umesto da azil za napuštene kučiće bude izgrađen na gradskoj parceli, a pouzdano se zna da je nuđeno više gradskih parcela, Milićević i njegovi kompanjoni su se dogovorili da to bude na parceli Milićevića, da grad finansira njegovu izgradnju, a zatim i plaća njegov zakup.
Od novca koji se uplaćuje Milićevićevoj firmi, na ime zakupa, svake četvrte godine mogao bi da bude izgrađen još jedan azil.
Oni koji su vladali doneli su smišljenu odluku da se izdvoji oko 12 miliona dinara, odnosno više od 100 hiljada evra, za renoviranje i izgradnju azila na zemljištu preduzeća „Urmiko“ u vlasništvu Vladana Milićevića, iako grad, poseduje parcele koje su pogodne za tu namenu.
Da skandal bude veći, gradska parcela na kojoj je mogao da se izgradi azil i potroši manje para poreskih obveznika, ali i da ostane više za jadne životinje, nalazi se odmah do gradskog Prihvatilišta za pse. Ova parcela praktično razdvaja Prihvatilište i Azil. Apsurd je još veći ako se zna da se napuštene životinje prvo smeštaju u Prihvatilište gde se vakcinišu i sterilišu, a onda se šalju dalje u Azil.
Bahatost Milićevića i njegovih kompanjona dokazuje i Ugovor za Azil, koji je nemoguće raskinuti. U Ugovoru, kroz tri tačke, navedeni su samo iznos, vreme trajanja i da može da se raskine samo ukoliko preduzeće prestane da se bavi tom delatnošću. Investicija od 100.000 evra nigde se ne spominje.
Postavlja se pitanje, šta će se desiti sa Azilom za pse i ulaganjem Grada, ako Milićević izgubi neki od sudskih sporova, teških milione, pa bude prinuđen da proda ovu parcelu?
