Helidrom, pista dugačka 1.500 metara, dovoljna za prihvat aviona ATR 72-600, moderni objekti – sve će to imati aerodrom u Vršcu kada bude rekonstruisan. A korak je bliže rekonstrukciji, piše ekapija.com.
Grad Vršac stavio je na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije za aerodrom i Vazduhoplovnu akademiju u Vršcu, kao i izveštaj o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu.
Aerodrom sada poseduje tri piste, ali da bi dobio regionalni karakter i povezao Južnobanatski region ne samo sa aerodromima u Srbiji i regionu, već i u Evropi i severnoj Africi, neophodna su ulaganja u izgradnju, dogradnju i modernizaciju.
Za prostor poletno-sletne staze i Vazduhoplovne akademije namenjeno je 354,7 ha građevinskog zemljišta. Prema planu koji je izradio Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje „Juginus“ Beograd, predviđa se dogradnja postojeće poletno-sletne staze na dužinu od 1500 m i na širinu od 30 m kojima će ispuniti uslove za prihvat i otpremu aviona ATR 72-600. Na krajevima poletno-sletne staze predviđene su okretnice za avione. Biće izgrađen i heliodrom za prihvat i otpremu helikoptera MI17.
Aerodrom će imati pristanišnu zgradu na dva sprata orijentacione površine 4.500 m2. Spratnost glavnog objekta, kontrolnog tornja je P+4+kupola, visina do 25 metara, a površina 1200 m2.
U okviru kompleksa aerodroma je predviđena izgradnja pratećih objekata uz pristanišne objekte: garaže za aerodromsku opremu, radionice za održavanje opreme, skladišta za opremu, prostorije za aerodromske službe, vatrogasni objekat.
Osim internih saobraćajnica, predviđena je izgradnja nove saobraćajnice kao veza državnog puta IB reda br.10 i kompleksa aerodroma, koja će omogućiti efikasno povezivanje kompleksa sa širom saobraćajnom mrežom grada i regiona.
Maksimalna visina objekata Vazduhoplovne akademije je P+2+Pk.
Kako se navodi, efekti rekonstrukcije biće povezivanje Južnobanatskog regiona sa aerodromima u Nišu, Beogradu, Podgorici, Tivtu, Evropi, severnoj Africi; rast prometa usluga avio-taksi saobraćaja, čarter letova i redovnih letova u regionu; rast prihoda od remonta stranih aviona; prevoz ekspresne pošte (DHL, TNT) i skupih denčanih pošiljki (sistem JIT – just in time); organizacija moto-trka kao sportsko-turističkih, ali i profitabilnih manifestacija; mogućnost korišćenja avio-usluga za potrebe vršačkih kompanija; otvaranje Vršca ka evropskim centrima i svetu.
Moguće solarne elektrane
Kad je reč o stanju životne sredine, ono je, kako se ističe, uobičajeno za urbanu rubnu zonu. Stanje vazduha je relativno zadovoljavajuće, a moguća zagađenja po svojim karakteristikama, intenzitetu i prostornom rasprostiranju ne bi trebalo da imaju veliki negativan uticaj, pogotovo ne u odnosu na postojeće stanje životne sredine, navodi se u Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Područje na kom se nalazi aerodrom spada u područja sa velikim brojem sunčanih dana u toku godine i velikom prosečnom dnevnom energijom globalnog sunčevog zračenja, što predstavlja veliki potencijal za eksploataciju sunčeve energije. Zbog toga je potrebno uraditi analize koje će pokazati isplativost velikih investicija u proizvodnju električne energije putem fotonaponskih panela iz energije sunčevog zračenja, kao i koje su najpogodnije lokacije za to.
Obuhvat Plana se ne nalazi unutar zaštićenog područja, ali se ističe da se graniči sa dva područja izuzetnih prirodnih vrednosti. Zona Vazduhoplovne akademije graniči se sa predelom izuzetnih odlika „Vršačke planine“, dok se zona na kojoj se nalaze poletno-sletne staze graniči sa zaštićenim staništem „Mali vršački rit“.
Nacrt plana detaljne regulacije, kao i izveštaj o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu su na javnom uvidu od 15. avgusta i traju 30 dana.
Autor: ekapija.com
