Najčešća asocijacija kada neko pomene muzej je prošlost. Ali muzeji su daleko kompleksnije ustanove, koje se ne bave samo prošlošću već i savremenim dobom, uvek razmišnjajući o budućnosti.
Uloga muzeja je da sačuva sećanje na prošlost kroz muzejske predmete i kulturna dobra, ali i da pribavi predmete sadašnjice i sačuva ih za buduće generacije.
To je jedan od načina na koji se muzej stara da vreme sadašnjih generacija ostane trajno sačuvano od zaborava, ali i postane u nekoj budućnosti, prostor za proučavanje novog sloja istorije.
Promišljanje o budućnosti se najbolje ogleda u načinu i vrsti nabavke predmeta koji se odnose na savremeno doba. U nabavci predmeta – akvizicijama, koje se odnose na savremeno doba možda je najistaknutiji primer nabavljanje umetnina, produkcije savremene umetnosti za zbirku.
Savremena umetnost je ponekad prosečnom posmatraču nerazumljiva i teško shvatljiva, a najčešće zbog kompleksnosti koju nosi u sebi. Umetnost današnjice u sebi nosi, ne samo nama poznato istorijsko, istorijsko-umetničko, estetsko iskustvo u jeziku likovnosti, već i vekovima stvarano tehničko iskustvo sa materijalima.
Stoga, često, delo savremene umetnosti svoju poruku prenosi u više značenjskih nivoa od onog osnovnog – prvog što posmatrač vidi i oseća posmatrajući delo; empirijskog – onog što se nalazi u podsvesti posmatrača i zasnovano je na prethodno stečenom iskustvu; simboličnog – poruke koju delo prenosi jezikom simbola i komunikacije, do spoznajnog – razumevanja ne samo poruke, ideje ili misli koju umetnik kroz svoje delo upućuje posmatraču, već i razumevanja šireg konteksta umetničkog dela.
Delo savremene umetnosti kao takvo, nije umetnina sama za sebe, već kompleksan produkt generacijskog iskustva akumuliranog u svesti autora.
Likovnu zbirku Muzeja u Beloj Crkvi, između ostalog čine i dela savremene umetnosti, radovi koje je muzej dobijao na poklon od umetnika nakon održanih izložbi, pojedinačni pokloni autora, ali i povremeni otkupi umetničkih dela.
Planskom nabavkom i kontinuiranom saradnjom sa umetnicima, zbirka se uvećava i njen značaj postaje sve veći unutar muzejskih krugova Srbije.
Ove godine, za Likovnu zbirku muzeja u Beloj Crkvi su putem projekata finansiranih od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, otkupljena dva umetnička rada.
Slika „U vodi“, autora Marka Lađušića nastala je 2019. godine u okviru ciklusa „Šuma bara livada“. Do sada je izlagana na samostalnoj izložbi u Galeriji Lucida u Beogradu.
Marko Lađušić je diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1995. godine, na odseku za primenjeno vajarstvo. Redovni je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, a predaje i na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu. Umetnički je direktor Kulturnog centra District Beograd, Art kluba Kocka, Kombank Art Hola, Međunarodne multimedijalne likovne kolonije Tršić, kao i koordinator projekta BELEF Centar Beograd, Terratorija, Balck Box na MIXER festivalu u Beogradu.
Učestvovao je na brojnim međunarodnim simpozijumima u Kikindi, na Adi u Beogradu, u Jasenovu, a svoje radove je izlagao na više od deset samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Slike Marka Lađušića se nalaze u brojnim muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama, a pojedine skulpture su postavljene javnom prostoru.
Skulptura „Čovek koji nosi zvezdu“ autora Mrđana Bajića, nastala je 2020. godine kombinacijom materijala: keramika, drvo, aluminijum, mesing i bakar. Mrđan Bajić je završio osnovne i postdiplomske studije na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Jovana Kratohvila, 1983. godine. Od 1985. do 1990. godine, radi kao asistent na Vajarskom odesku FLU u Beogradu.
Tokom devedesetih godina dobija nekoliko značajnih stipendija za studijske boravke u Parizu: Cité Internationale des Arts (1992/93), Usine ephemere (1994/95), Pollock-Krasner Foundation Grant. Od 1997. godine, radi kao vanredni, a od 2007. godine kao redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
U periodu od 1998. do 2002. godine je radio na projektu „Yugomuzej“; 2003. godine izvodi rad „Pozorišna skulptura“ u foajeu JDP u Beogradu; 2007. izlaže na Nacionalnom paviljonu Republike Srbije na Venecijanskom bijenalu; u periodu od 2006 do 2019 sa Ričardom Dikonom izvodi rad „Most na kalemegdanu“; Učesnik je i selektor simpozijuma „Beli Venčac“ i smotre „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu; dobitnik je ordena „Chevalier de l’Orde des Arts et des Letters“ 2015. godine; sa Biljanom Srbljanović je dobitnik prve nagrade na konkursu za spomen obeležje Zoranu Đinđiću, 2016. godine.
Nabavkom ova dva umetnička dela, zbirka muzeja je obogaćena ne samo radovima afirmisanih umetnika, već i delima visoke estetske i kulturne vrednosti.
