Stanovnici Vršca oduševljeno su tokom zimskih meseci posećivali Gradsko jezero kako bi uživali u eleganciji i gracioznosti labudova koji su tu zimovali i svojim prisustvom potvrdili ispravnost i čistotu vode ovog vršačkog javnog kupalita. Sada, pored preostalih labudova koji su svakodneo pozirali fotografima Veroniki i Petru Pavkovu, i o kojima Vrščani i dalje brinu, na Gradskom jezeru obitava i jato galebova.
Za putnike namernike, koji nikada nisu bili u našem gradu, Gradsko jezero nalazi se na obodu Vršca. Veštačko je jezero i predstavlja oazu Vrščana u vrelim letnjim danima. Površine je oko 32.000 kvadrata.
Za one koji nisu upućeni, stručnjaci Instituta za hidrogeologiju, utvrdili su da se u Gradsko jezero, iz izvora, uliva morska voda, drugog arteskog horizonta, sa visokim sadržajem joda, sulfata, magnezijuma i kalcijuma, voda koja ima konstatnu temperaturu od 25 stepeni. Slična je vodi banje Slankamen u Sremu i poznatom welness centru Đula u Mađarskoj.
To je nepresušni resurs, ne samo po količini već i po temperaturi i mineralima. Voda iz ovog izvora je odličnog kvaliteta, nema nijedne bakterije i potiče od pre više od milion godina, iz nekadašnjeg Panonskog mora.
Tokom leta, sve dok traje sezona kupanja, do 1. septembra, JKP Drugi oktobar brine se o uređenju jezera, svakodnevno održavanje čistoće i kontrola kvaliteta vode. Da bi kvalitet vode bio na propisanom nivou, a svi kupači bezbedni, trava i alge iz samog jezera uklanjaju se redovno specijalnom mašinom. Ove godine, doprinos „uklanjanju“ trave dali su i labudovi.
Takođe, svake godine, pred sezonu, detaljno se čisti i dezinfikuje priobalje, a kvalitet vode se kontroliše na svakih 14 dana, po potrebi i češće. Osposobljeni su svi prateći sadržaji koje kupači koriste tokom letnje sezone: Tuševi sa mineralnom vodom, kabine za presvlačenje i mobilni toaleti, prateći mobilijar, klupe, kante za otpatke, sadržaji na dečjem i sportskom igralištu i teretana na otvorenom.
Na ulazu u Gradsko jezero nalazi se tabla sa propisanim kućnim redom (kupanje u propisanom delu jezera i tokom vremena rada spasilačke službe, zabrana pecanja, vožnje bicikla i motora, zabrana kupanja i šetnje kućnih ljubimaca).
Zanimljive podatke i fotografije o izgradnji Gradskog jezera u Vršcu pronašli smo na profilu Udruženja “Feliks Mileker”.
„Jula meseca 1952. godine počela je izgradnja jednog dosad najvećeg letnjeg kupališta u Vršcu, Veštačkog jezera.
Napornim, pa i dobrovoljnim radom, razume se i materijalnim žrtvama samog grada, na mestu gde su negda bile rupčage sa ustajalom vodom, stvoreno je jezero kojim se Vrščani danas ponose.
Plan je izradio njegov inicijator inž. Boda Jovanović i Vrščani su već 1954. godine izdašno koristili odličnu vodu jezera. S jeseni iste godine i u proleće 1955. radilo se uglavnom na ulepšavanju jezera. Veći deo njegovih obala je popločan, podignute su moderne kabine, 30 za pojedince i dve veće zajedničke. Po projektu graditelja inženjera izgradiće se još toliki broj kabina, a u planu je i bife. Okolina se stalno ulepšava.“, piše u istorijskim podacima.
