Na zvaničnoj internet stranici predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, u okviru kategorije „Najbolje iz Srbije“, objavljen je tekst o Vrščanki Tamari Radočaj čija reprezentativna i internacionalna košarkaška karijera, kao i njen odnos prema sugrađanima i Vršcu, zaslužuju svako poštovanje.
Omiljena vršačka šampionka
Tamara Radočaj je Vrščanima donela prvu medalju sa Olimpijade, a tokom pandemije donosila im je pomoć.
Pandemija je proleća 2020. zaustavila život na kakav smo navikli, pa je tako na kratko zaustavila i međunarodnu karijeru košarkašice Tamare Radočaj, jedne od najuspešnijih vršačkih sportiskinja. Donela je mnogo trofeja i medalja Tamara u Vršac, pa i onu koju u gradu pod Kulom nikad niko nije osvojio – olimpijsku. U vreme pandemije vratila se u rodni Vršac i svojim sugrađanima umesto medalja zajedno sa volonterima nosila pomoć.
Igrala je do sada Tamara Radočaj širom Evrope, bila košarkašica klubova u Italiji, Poljskoj, Francuskoj, Rusiji, Mađarskoj… ali uvek je sa ponosom isticala svoje početke i svoj Vršac.
Bila je devojčica i odrastala sa roditeljima koji su bili sportisti, kada se zaljubila u magičnu igru pod obručima. Seća se da je kao dete sa majkom i po tri sata čekala u redu da uđe u halu Hemijske škole u Vršcu i navija za košarkašice Hemofarma, baš u vreme početka dominacije vršačkog kluba širom tadašnje SR Jugoslavije. Brzo je poželala da zaigra i krenula je sa treninzima, a kako je rasla Tamara, tako je rasla i vršačka košarka, nova moderna hala Milenijum…
- Igrala sam širom Evrope, osvajala trofeje sa klubovima, medalje sa reprezentacijom, ali uvek ističem da početak u Vršcu i tadašnjem Hemofarmu ima posebno mesto u mom srcu. Imala sam sjajne uslove za napredak u rodnom gradu i to jeste veoma značajno za moju karijeru, priseća se Tamara.
Imala je 16 godina kada je sa kadetskom reprezentacijom osvojila medalju. Prvu nakon mnogo godina za žensku košarku u našoj zemlji. Kako kaže, tada je prelomila i bila sigurna da će joj košarka postati životni poziv. Sa vršačkim Hemofarmom potpisuje te jeseni profesionalni ugovor, osvaja nekoliko vezanih titula i postaje seniorska reprezentativka. Put je dalje vodi u Partizan, pa kasnije širom Evrope.
Nižu se uspesi i trofeji, ali Tamara kao da je predodređena za neke istorijske i „prve“ medalje. Na Evropskom prvenstvu 2015. osvaja prvo zlato za Srbiju, a sledeće godine na Olimpijskim igrama u Riju i prvu medalju u istoriji Vršca. Donela je bronzu sa Kopakabane podno Vršačkih planina i upisala se zlatnim slovima u istoriju vršačkog sporta.
- Srećna sam što sam rodnom gradu donela prvu Olimpijsku medalju. To je zaista bio najbolji način da se mom Vršcu odužim na podršci koju sam uvek osećala, ističe Tamara Radočaj.
Znao je i njen grad da ceni njene uspehe. Više puta je birana za sportistu grada, dodeljena joj je povelja grada Vršca, a sugrađani su joj napravili i doček kada se vratila sa medaljom oko vrata.
- To je zaista dirljivo i neočekivano. I sad se naježim kad se setim toga, a posebno me je ganulo što je bilo mnogo dece, jer oni su i najvažniji i velika je odgovornost kad u tebi vide idola, prisetila se Tamara, danas možemo reći slavna vršačka košarkašica.
Tamara Radočaj planira da nastavi sa igranjem u nekoj od Evropskih zemalja, a i dalje je željna uspeha. Ipak, sigurni smo da će se svom Vršcu i svojoj zemlji uvek vraćati.
