Jon Magda, direktor Fabrike obuće „Parilab“ iz Alibunara, zloupotrebljava uticaj stranog kapitala i investitora i sprovodi najgori mobing nad radnicima, a oni samo traže da ih ne ucenjuje i ne preti otkazima, kada zatraže bar minimum svojih prava!
Magda je odavno poznat kao neko ko ne preza od javnog iznošenja neistina, ali i kao neko ko svet gleda kroz debelo dno čaše za viski. Dokazano je posvađan sa moralom i istinom, pa ne čudi da pribegava „izrabljivačkim“ metodama.
Godine 2011. godine mediji su otkrili da je narodni poslanik Jon Magda, izabran sa liste “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, slagao da je diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu u Bukureštu. Mediji su, iz dokumenata Fakulteta iz Rumunije, zaključili da nije diplomirao, nego da je sa njega izbačen. Jon Magda je tada bio zamenik predsednika skupštinskog Odbora za prosvetu.
Njega radnici optužuju za politički mobing i podstrekivanje na netrpeljivost između Rumuna i Srba. On uzvraća pretnjama, a oni ga se boje, jer, kažu, sve više poseže za alkoholom, a tada deluje „neuračunljivo“, što je i dokazano kroz jedan sudski postupak i kroz napad na državne službenike na graničnom prelazu „Vatin“.
U javnosti se pojavljuju i svedočenja radnika o povredama na radu, koje se „završavaju“ njegovim pretnjama da ćute i zahtevima da tvrde da su im se povrede desile kod kuće. U suprotnom – otkaz!
Radnici su pokrenuli peticiju, a on je uzvratio novim pretnjama otkazima. Oni traže da im preostali dani od godišnjeg odmora budu preraspodeljeni za predstojeće božićne i novogodišnje praznike, kako im je ranije obećano.
„Vi znate poštovani direktore da je preostalo 10 (deset) radnih dana od odmora, koji vi po zakonu možete preraspodeliti najkasnije do 30. juna iduće godine. U međusobnim razgovorima, razmatrali smo sve opcije i predloge kolega i koleginica, u kojima smo se svi složili da bi bilo poželjno i korektno da izađete u susret našem zahtevu. Činjenica je da je u zadnjih dve i po godine u kontinuitetu, radna svaka subota“, navodi se u peticiji radnika firme „Parilab“.
Takođe, oni podsećaju da su radili u kontinuitetu tokom ove pandemije, dok su radnici u Italiji i Rumuniji odmarali.
„Mnoge kolege su se i razbolele pa smo imali i probleme, što smo svesni, kao i potrebe da radimo sada kada je povećana porudžbina. Ali, u našoj firmi neprekidno je porudžbina povećana, već sedam godina, i ne radi se ništa da se rasteretimo. Kolege i koleginice su umorni, pogotovo oni koji nemaju ni dan bolovanja, ili sasvim malo. Željni smo da se posle naporne godine odmorimo“, piše u peticiji.
Oni podsećaju da su mnoge kolege muškarci pomagali u zadacima koji nisu u ugovoru ni nagovešteni. Kažu u peticiji i da su mnoge kolege i koleginice primorali ili zamoljeni da ostanu po tri sata prekovremeno, kao i na rad po devet sati u kontinuitetu, par nedelja, i to sve u poslednjih dve i po godine.
„Ove godine, avgusta, održali ste sastanak u pogonima, gde ste nam dali odmor od 10 dana, zakonski, koji ste morali. Na pitanje radnika šta sa preostalih 10 dana, vi ste odgovorili da ćemo ih dobiti za novogodišnje i božićne praznike sigurno. To ste nam garantovali! Naglasili ste datum. Svi imamo dobro sećanje. Istakli ste da će od 23. decembra do 11. januara, biti neradni dani. Poštovali smo vašu reč, jer ste govorili da se borite za nas. Sada je već i nama dosta i želimo da ovu datu reč za predstojeći odmor ispunite i pokažete da je moguć dijalog i kompromis. Mi bismo počeli da radimo u ponedeljak 10. januara, iako je to deseti radni dan koji ste nam dužni dati, a njega možete pomeriti do 30. juna“, navode radnici između ostalog u peticiji, u kojoj se pozivaju i na svoje ugovore.
Prema ugovorima i Zakonu o radu, „Parilab“ je dužan da radnicima da 20 dana godišnjeg odmora.
„Vi ste poštovani direktore doveli firmu našu, a mi smo je podigli i zajedno izgradili, mi radnici bez kojih ne bi bilo ovoliko proširenja i obima posla. Takođe, moramo vas podsetiti direktore da će mnogi od nas uzeti bolovanja ako ovo budete ignorisali, usled umora i pada kocentracije. Sve to dovodi do ugroženosti poslovanja, pada proizvodnje, bezvoljnog rada, što rezultira kvantitativnim proizvodom umesto kvalitetnim, to vama i nama sigurno nije u interesu, a pogotovo Italijanima kao investitorima“, upozoravaju radnici u peticiji.
