Adelin Vereš iz Lokava završio je studije stomatologije u Temišvaru. Trenutno je na pripravničkom šestomesečnom stažu i treba da položi državni ispit. Ipak, nema nameru da se tim pozivom bavi. Vratio se u rodno mesto, kako bi nastavio tradiciju svojih predaka. Upisao je master studije poljoprivrede, sa željom da na temu obrade zemlje i doktorira.
„Životna prekretnica bila je u vreme virusa koji je harao planetom. Nisam mogao da studiram, pa sam se vratio kući i započeo ratarenje sa ocem. Zavoleo sam taj posao. Našao sam se u poljoprivredi, a doprinosim i porodici. Sada imam i svoje gazdinstvo, na oko 230 hektara. Dobijam subvencije po hektaru, koje je država već isplatila. Ko radi nema problema s pravdanjem istih. I od banke sam tražio subvencionisani poljoprivredni kredit za repromaterijal. U suštini, koristim sve što mogu i hvala državi na tome. Hvala i Udruženju „Poljoprivrednici nove generacije”, na čelu sa Goranom Erorom, kojima sam zahvalan na stečenom znanju, iskustvu i saradnji“, kaže Vereš, koji ne propušta niti jedan seminar – kada god to radovi dozvole.
Mladi poljoprivrednik, kroz smeh, kaže da se vodi logikom „na selu je imanje, u gradu je nemanje“. Ističe da se u životu treba posvetiti, a ne balansirati sa više zanimanja i poslova. Prednost je dao poljoprivredi, a porodica ga je podržala, tako što je sredstva namenjena ordinaciji, uložila u mehanizaciju.
„Volim da budem u svom selu. Čovek sam iz naroda. Ovde mi je porodica, ovde su mi drugari. Sa svima sarađujem. Dosta mladih je ostalo i vraća se u Lokve i okolna sela. Svi mi znamo da je poljoprivreda proizvodnja na otvorenom i da nosi svoje rizike, ali i daruje mir, slobodu, prirodu… Zemlje ima za sve nas, kaže Adelin i dodaje da sebe ne vidi u „gradskom“ sistemu, u kojem je radno vreme od 9 do 17 časova.
