Kada se pomene Vršac, prve asocijacije su Vršački breg sa kulom, košava i čuveno vino. Sledeća misao je da su u tom gradu stasali Jovan Sterija Popović, Arsenije Arsa Teodorović, Nikolaj D. Kuznjecov, Paja Jovanović, Dragiša Brašovan, Ivan Radović, Vasko Popa i drugi velikani. Istoričar umetnosti Nikola Kusovac je, međutim, pronašao jednu vezu ovog južnobanatskog grada o kojoj se malo zna, pišu Večernje novosti.
Otvarajući izložbu u Galeriji RTS-a, na kojoj su predstavljene slike i crteži iz bogate kolekcije Gradskog muzeja Vršac, izuzetan poznavalac likovne umetnosti je rekao: – Vršac je srce Kosova!
Gotovo svi su pomislili da se Kusovcu „omakla“ greška. Nikola, međutim, za Večernje novosti kaže da nije napravio lapsus.
„Srbi su slobodarski i drčan narod koji ume da se bije i sa jačima od sebe. Nekima je to, doduše, došlo glave, a često smo zbog toga plaćali visoku cenu. Tako se dogodilo da je 1689. godine ujedinjena Evropa krenula na Osmanlije, posle napada sultana Sulejmana na austrijsku granicu. Italijanski plemić i austrijski vojskovođa Enea Silvio Pikolomini predvodio je vojsku na Kosovu. Posle osvajanja Niša, Pikolomini je krenuo ka Prokuplju. Pridružili su mu se Srbi, spremni da oteraju svoje okupatore. Pikolomini je pokušao da zauzme osmanske teritorije na Kosovu, u Bosni i Makedoniji. Međutim, ratna sreća se promenila. Austrijska vojska je stigla do Skoplja, ali je morala da odustane od bitke sa Turcima. Pikolomini je u međuvremenu umro u Prizrenu, počeli su pregovori između Habsburške monarhije i Otomanske imperije da se mirno raziđu“, rekao je Kusovac za ovaj list.
Kusovac podseća da je dogovor bio da se narod ne dira, ali su se Turci nekoliko dana kasnije teško osvetili Srbima i ubili 500 ljudi.
„Deo naroda vođen našom pametnom crkvom pobegao je preko Dunava. Predosećajući kakva će klanica uslediti, srpski patrijarh Arsenije Treći Čarnojević poveo je narod na sever. Tokom prve seobe Srba prenete su i mošti srpskih srednjovekovnih vladara i svetitelja, rukopisne i štampane knjige i crkvene dragocenosti. Kada su Srbi sa Kosova prešli Dunav, prvo brdo koje su videli bilo je Vršački breg. A, oni su voleli brda i zato su odlučili tu da se nastane“, objašnjava istoričar umetnosti.
Kusovac kaže da su u Vršcu posle toga delovi grada nazvani Dečanska, Pećka, Prizrenska mala…
„Mnogo godina kasnije, slikar Paja Jovanović napisao je da je rođen u dečanskoj mali u Vršcu. Zbog velikih ljudi poput Jovanovića, a čiji su preci otišli tamo, kažem da je srce Kosova sačuvano u Vršcu. Jovanovići su nosili nadimak Đukin, jer se njihov predak koji je došao sa Kosova zvao Đuka“, kaže Kusovac.
Banatski velikani kosovskog porekla
„Malo dalje od Vršca rođen je još jedan velikan nauke, rodoljub i nacionalista – Mihailo Idvorski Pupin. On je, takođe, znao da je poreklom sa Kosova i Metohije. Pupinovi, kao i Pajini preci, našli su se na čuvenoj slici „Velika seoba“ koju je Jovanović naslikao po narudžbini“, rekao je Kusovac za Novosti.
