Zagađenje vazduha, kao problem koji ne poznaje granice, u fokusu je projekta „Prekogranična mreža za monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha (AirMON)“, koji zajednički sprovode partneri iz Srbije i Rumunije. U okviru ovog projekta, Zavod za javno zdravlje Pančevo započinje kontinuirana merenja kvaliteta vazduha u više lokalnih samouprava Južnobanatskog okruga. Merenja će početi sledeće nedelje na teritoriji Pančeva, Vršca, Plandišta i Bele Crkve.
Na konferenciji za medije održanoj 17. decembra u Zavodu za javno zdravlje Pančevo govorila je dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo koja je predstavila opremu i čemu će ona služiti.
„U projektu prekogranične saradnje Rumunija Srbija „Prekogranična mreža za monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha (AirMON)“ bavićemo se merenjem kvaliteta vazduha. Mi smo partneri na ovom projektu, a prvi partner sa strane Srbije jeste Regionalna razvojna agencija „Južni Banat“ iz Pančeva. Partner u Rumuniji je Univerzitet prirodnih nauka „Kralj Mihaj I Rumunski“ iz Temišvara. U okviru ovog projekta prekogranične saradnje merenja kvaliteta vazduha, predviđeno je, odnosno značajan deo projekta jeste nabavka opreme koja će se koristiti u samom projektu na merenju kvaliteta vazduha. Mi smo prošle nedelje dobili opremu u okviru ovog projekta. To je mobilna merna stanica za merenje kvaliteta vazduha, koja sadrži šest automatskih analizatora za merenje određenih parametara kvaliteta vazduha na teritoriji našeg Južnobanatskog okruga“, rekla je dr Lazić.
Savremena mobilna stanica meriće kvalitet vazduha u Pančevu, Vršcu, Plandištu i Beloj Crkvi
Kako je objasnila dr Lazić, u okviru tih merenja putem šest analizatora, meriće se ozon, ugljen-monoksid, sumporna jedinjenja, BTX, PM10, PM2,5, azotni oksidi i amonijak.
„Mi smo projektom predvideli da u toku 2026. godine se merenja kontinuirano rade na šest lokacija na teritoriji grada Pančeva, opštine Plandište, grada Vršca i opštine Bela Crkva. Kada se završe sva ta merenja, a slične aktivnosti ima i naš partner u rumunskoj strani, sačiniće se konačni izveštaj o kvalitetu vazduha na ovim lokacijama gde je mereno. Oprema je stigla i nalazi se u krugu Zavoda za javno zdravlje. Od ponedeljka će biti instalirana na onim mernim tačkama, kako je projekat i predvideo i meriće se u kontinuiranom vremenu, onoliko dugo koliko je sam projekat i predvideo. Koliko je značajno naše učešće na ovom projektu, ovaj, možete proceniti i sami jer vrednost opreme je 230.000 evra i to je oprema koja će kasnije, kada se projekat završi, ostati u našem Zavodu i moći će kao mobilna merna stanica sa svih ovih šest analizatora da se koristi i na onim mernim mestima za koje struka proceni da treba raditi merenje kvaliteta vazduha u svim mestima na teritoriji Južnobanatskog okruga. Samo da podsetim, mi već imamo iskustva sa automatskim merenjem, jer imamo jednu mobilnu mernu stanicu, ali ona ima daleko manje analizatora i ne obuhvata kompletno ovo ispitivanje kako je sada predviđeno. Ali želela sam samo da kažem da imamo iskustva u ovome i da je ovo za nas još jedan bitan iskorak u delatnosti kojom se naša ustanova bavi. Veliko hvala prvo našem prvom partneru Regionalnoj razvojnoj agenciji za Južnobanatski okrug, što je uopšte prepoznala značaj ovakve institucije i nas izabrala kao partnera na ovom projektu. Mi u narednom periodu krećemo sa merenjem i na nekom od naših narednih ovakvih skupova ćemo prezentovati rezultate koje smo uradili. O svim daljim aktivnostima na ovom projektu bićete svi blagovremeno obavešteni“, izjavila je dr Ljiljana Lazić iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo.
Prekogranični projekat „AirMON“ unapređuje monitoring vazduha u Banatu
IPA projekat „Prekogranična mreža za monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha (AirMON)“ sprovodi Regionalna razvojna agencija Južni Banat doo Pančevo kao glavni (vodeći) partner sa partnerima – Univerzitetom prirodnih nauka „Kralj Mihaj I Rumunski“ iz Temišvara i Zavodom za javno zdravlje Pančevo, u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija – Rumunija INTERREG – IPA CBC Romania-Serbia Programme.
Tema projekta je rešavanje zajedničkih izazova zagađenja vazduha u Južnobanatskom okrugu (Srbija) i okrugu Timiš (Rumunija).
Projekat se fokusira na rešavanje zajedničkih izazova zagađenja vazduha u Južnobanatskom okrugu (Srbija) i okrugu Timiš (Rumunija). Oba regiona, koja se nalaze u plodnom području Banata, dele zajedničke ekološke resurse kao što su reke, vetrovi i klima, ali zagađenje vazduha se ne prati dosledno. Na srpskoj strani, kvalitet vazduha se prati samo u Pančevu, dok je u Rumuniji ograničen na Temišvar, isključujući industrijske zone.
Cilj projekta je uspostavljanje dva sistema za praćenje zagađenja vazduha u oba regiona: jedan sa analizatorima u realnom vremenu i drugi za prikupljanje uzoraka čestica (PM), koje će se analizirati na širok spektar zagađivača, uključujući teške metale, pesticide i policiklične aromatične ugljovodonike (PAU) – hemijska jedinjenja prvenstveno proizvedena tokom nepotpunog sagorevanja organske materije, kao što su fosilna goriva, drvo ili čak duvan (uključujući industrijske emisije i izduvne gasove vozila).
Ovi sistemi će pružiti vredne podatke, pomažući nosiocima javnih ovlašćenja da kreiraju planove za smanjenje zagađenja vazduha.
AirMON projekat donosi detaljan uvid u zagađenje vazduha u južnobanatskom regionu
Projekat ima tri glavna rezultata: pilot studiju za identifikaciju zagađivača i njihovih izvora, instalaciju sistema za praćenje i podizanje svesti o zagađenju vazduha kroz radionice i seminare za predstavnike javnih institucija, nevladine organizacije i studente.
Prekogranični pristup osigurava da se zagađenje, koje ne poznaje granice, efikasno rešava. Projekat će pomoći u poboljšanju kvaliteta vazduha u regionu, što će koristiti lokalnom stanovništvu čistijim vazduhom. Projekat će trajati do kraja 2026. godine.
Ukupna vrednost projekta je 1.304.019,12 EUR. Regionalna razvojna agencija Južni Banat doo Pančevo i Zavod za javno zdravlje Pančevo imaju na raspolaganju budžet od 578.943,75 EUR, od čega se 85% vrednosti projekta sufinansira kroz IPA III Program pretpristupne pomoći, a 15% iz sopstvenih sredstava. Deo tih sredstava je obezbeđen kroz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za finansije Autonomne Pokrajine Vojvodina.
