Ubiješ li čoveka, ubica si; ubiješ li hiljade ljudi, osvajač si; ubiješ li ih sve, Bog si“ – Žan Rostan, francuski naučnik i akademik.
Pošast menja svet.
Nove pojave, fenomeni, tipovi ponašanja.
Krize, ratovi, katastrofe i zaraze iz ljudi izvlače ono najbolje i ono najgore.
Suočen sa biblijskom pošašću, sa apokalipsom, homo sapijens kao vrsta pokazuje najuzvišeniju plemenitost i najprizemnije zlo. Samo zlo zna da bude zaogrnuto u jagnjeću kožu. Hijene, strvinari, lešinari pod plaštom.
Sada kada pošast kopni, okuražili su se svi podlaci, svi zavidnici, izmileli ispod kamena, sikću, šište, grakću, zvekeću, pište, i u šerpe lupaju. Četrdeset dana smo se svi klanjali medicinarima, a onda odjednom, počeše da se čuju hijene i lešinari.
Primećen je jedan lešinar na terasi, u centru grada, kako grakće na svoje komšije zbog toga što neće da grakću sa njim.
Istog dana primećena je grupa lešinara na stepeništu najvišeg narodnog doma. Rame uz rame lešinarima je i peta kolona virusa korona. Korona koalicija. Zastupnici virusa. Primećeno je da lešinari najviše mrze penzionere, lekare i svoju državu.
Naši lešinari su pod plaštom ljubavi prema najstarijima, davali smrtonosne predloge kako da se zarazi što više staraca.
Naši lešinari, neradnici po naravi, odjednom otkriše da je praznik rada, veći praznik od Vaskrsa, pa dadoše smrtonosan predlog kako da se što više naroda zarazi za taj praznik.
Naši lešinari su načuli izreku Žana Rostana. Žele sve. Da ubiju jednoga. Da ubiju hiljade tog jednog. Ako mogu da ubiju sve koji vole tog jednog. Srećom, nesposobni su da budu ubice, a kamoli osvajači i bogovi, što žarko žele.
Sluge satanine, da, demoni, zli dusi, da.
Jedan od lešinara, žuta hijena, ubeđen je da je bog, zbog toga što je nekažnjeno opljačkao 619 miliona evra. A želeo je 666 miliona.
Naši lešinari, u našim danima, kao što Dis reče, šljam, razvrat i poroci, truli zadah propadanja, jazbine i kanali, na visoko podignuti sutereni, svi podmukli, svi prokleti i svi mali, ismevaju sve vrline i poštenje, ponižavaju sve grobove i živote, prljaju i opelo i krštenje, ugojeni od grehova i od blata, dostojanstva podeliše kovidioti, vaskrsli svi pigmeji i repovi.
A šta ćemo sa šerpama i lešinarima? Lešinari su divljač. Divljač u šerpe, pa u rernu, da se proslavi praznik rada.
Novi Zavjet, Otkrivenje svetoga Jovana bogoslova, GLAVA XVII: „8. Zvijer koju si vidio, bješe i nije, i izići će iz bezdana i otići će u propast; i udiviće se koji žive na zemlji, kojima imena napisana nijesu u knjigu života od postanja svijeta, kad vide zvijer, koja bješe, i nije, i doći će opet“.
Autorski tekst političkog analitičara i člana Upravnog odbora Fondacije Srpske napredne stranke Nebojše Bakareca preneli smo Vam u celosti.
