U Kongresnoj dvorani Centra „Milenijum“ u Vršcu danas je održan komemorativni skup posvećen životu i delu dr Aleksandra Ilića, uglednog vršačkog hirurga, čija je iznenadna i prerana smrt duboko potresla njegovu porodicu, kolege, prijatelje, pacijente i brojne sugrađane.
Više od stotinu ljudi okupilo se danas u Kongresnoj dvorani Centra „Milenijum“ kako bi zajedničkim sećanjem na njegov život, delo i ljudsku veličinu odali počast dr Aleksandru Iliću – vrhunskom hirurgu, uvaženom kolegi i čoveku koji je tokom svog prerano prekinutog života ostavio dubok trag u Opštoj bolnici Vršac i u životima brojnih pacijenata.
Najteža dužnost, ali i posebna čast da vodi komemorativni skup, pripala je njegovom dugogodišnjem kolegi i prijatelju, ortopedu dr Đorđu Maksimoviću, koji je svoje obraćanje započeo podsećanjem da se vrednost jednog života ne može svesti na godine školovanja, ocene, specijalizacije i profesionalne biografije.
„Godina završetka školovanja, trajanje studija i specijalizacije, prosečna ocena – to nije ono po čemu će nas neko pamtiti. Trag koji ostavljamo u životima ljudi koji nas okružuju je nešto što će nas zauvek pratiti“, poručio je dr Maksimović.
Govoreći iz ličnog ugla, prisetio se njihovog prvog susreta u Opštoj bolnici Vršac 2013. godine, zajedničkih dežurstava, operacija i profesionalnih izazova, ali i prijateljstva koje je tokom godina daleko prevazišlo bolničke hodnike i operacione sale.
Posebno je govorio o Ilićevoj energiji, neposrednosti i snažnoj posvećenosti lekarskom pozivu, o čoveku koji je, kako je istakao, umeo da bude temperamentan i odlučan, ali koji je istovremeno pokazivao ogromnu empatiju prema pacijentima i duboko poštovanje prema svojim kolegama.
„Njegova odlučnost, žustrina, preciznost, energičnost i spremnost da ide glavom tamo gde drugi ne bi krenuli nogom, jeste ono čemu smo se divili. Svojom posvećenošću, empatijom, požrtvovanošću i spremnošću da pomogne pacijentu, postavljao je primer onoga što je Hipokrat zamislio kada je pisao lekarsku zakletvu“, dodao je doktor Maksimović.
Dok su se na velikom platnu scene Kongresne dvorane smenjivale fotografije iz profesionalnog života dr Aleksandra Ilića, emotivnim rečima oprostile su se i njegove kolege iz različitih službi Opšte bolnice Vršac, sa kojima je tokom godina najneposrednije sarađivao.
U ime matične Službe opšte hirurgije govorio je dr Mihajlo Vešović, potom dr Vesna Milošev, načelnica Službe anestezije, reanimacije i intenzivnog lečenja, dr Matija Juščak u ime odeljenja urologije i dr Jelena Markov, načelnica Službe radiologije.
Sećanja na zajednički rad sa dr Ilićem podelile su i medicinske sestre Ana Mudrić, ispred operacionog bloka, kao i Jovana Veljković, u ime tima Prijemne hirurške ambulante, prostora u kojima je boravio više nego u svom domu.
Iz njihovih reči stvorena je slika lekara izuzetne energije i temperamenta, čoveka koji je neprestano bio u pokretu i kome nijedan profesionalni izazov nije bio prevelik. Kolege su ga pamtile kao hirurga koji nije brojao sate provedene u operacionoj sali, koji nije pravio razliku između lakših i težih slučajeva i koji je bio spreman da pomogne i van okvira svoje uže specijalnosti.
Istaknuto je da je, pored rada u opštoj hirurgiji, uspešno izvodio i vaskularne zahvate, a često svojim znanjem i iskustvom pomagao ortopedima, urolozima, ginekolozima i drugim kolegama. Kao jedan od važnih profesionalnih iskoraka pomenuto je i da je novembra 2023. godine izveo prvu laparoskopsku apendektomiju ikada u Opštoj bolnici Vršac.
Ipak, u gotovo svakom obraćanju profesionalna biografija ostajala je u drugom planu pred uspomenama na čoveka koji je svojim prisustvom obeležavao svakodnevicu bolnice – njegovim šalama, karakterističnim temperamentom, osmehom nakon uspešno okončane teške operacije, dugim razgovorima tokom dežurstava i spremnošću da se pojavi onda kada je najpotrebniji.
Kolege su se prisetile i njegovog poštovanja koje je pokazivao prema svakoj profesiji unutar zdravstvenog sistema i neposrednosti zbog koje je za mnoge bio mnogo više od kolege – prijatelj i čovek na koga su mogli da se oslone.
Posebno potresno zvučala je činjenica da je dr Aleksandar Ilić imao tek 42 godine, u životnom i profesionalnom dobu u kojem su pred njim bili novi planovi, operacije, usavršavanja i godine koje je trebalo da provede sa svojom porodicom, prijateljima i kolegama.
Sa komemorativnog skupa zato je poslata gotovo jedinstvena poruka: život dr Aleksandra Ilića nije određen brojem godina koje je proživeo, već životima koje je svojim znanjem spasao, ljudima kojima je pomogao i snažnim sećanjem koje je ostavio među onima koji su ga poznavali.
Veliki broj kolega, prijatelja i sugrađana upisao se u Knjigu žalosti postavljenu u foajeu Kongresne dvorane Centra „Milenijum“. Kolona onih koji su želeli da ostave svoju poruku i lično sećanje na dr Ilića bila je još jedno svedočanstvo poštovanja koje je uživao među kolegama u svom gradu.
Gradonačelnica Vršca Dragana Mitrović upisala se u Knjigu žalosti, ostavivši poruku u kojoj je istakla veliki profesionalni i ljudski trag koji je dr Aleksandar Ilić ostavio u Vršcu i njegovom zdravstvu:
„Sa dubokom tugom opraštamo se od dr Aleksandra Ilića, vrhunskog hirurga, posvećenog lekara i čoveka koji je svojim znanjem, stručnošću i nesebičnom brigom ostavio neizbrisiv trag u zdravstvu našeg grada i u životima brojnih pacijenata. Njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za Vršac. U ime Grada Vršca i svoje lično ime, porodici, kolegama i prijateljima upućujem izraze najiskrenijeg saučešća. Neka mu je večna slava i hvala“.
Knjiga žalosti biće otvorena i narednih dana u Direktorijumu Opšte bolnice Vršac, kako bi svi koji to žele mogli da se upišu i ostave svoju poruku porodici i sećanje na prerano preminulog hirurga. Komemorativni skup završen je u duhu još jedne velike ljubavi dr Aleksandra Ilića – muzike. Njegove kolege podsetile su da je svirao gitaru i da je muzika bila važan deo njegovog života, pa je poslednji deo skupa protekao uz stihove „Besmrtne pesme“ Mike Antića i zvuk gitare.
Dr Ilić, sahranjen je 4. avgusta na Novom groblju u Vršcu, a zauvek će ostati da živi u uspomenama kolega i prijatelja koji su danas, upravo kroz priče o njegovom životu i delu, pokazali koliko je značio svojoj bolnici i svom gradu.
