Kampanja targetiranja migranata kao bolne tačke naroda u Srbiji i zloupotreba ljudskog straha kao oružja u cilju političke akcije protiv sadašnje vlasti, najniži je oblik politikanstva do sada viđen u našoj zemlji.
Društvene mreže pronose strah, a seju ga neprijatelji Srbije, vazali evropskih ambasadora. To čine „jahači straha“, zatrpavaju društvene mreže fotografijama iz Turske, istim kao što je ova u naslovu teksta.
Svi Vi, koji ćete sada osuti drvlje i kamenje, reći ću Vam direktno: Uvek je vreme da se brani Srbija. Ali glavom, ne mačem! Od stvarnih neprijatelja i u interesu Srbije i srpskog naroda.
Zato pitam, sve vas uplašene i one koji druge plaše migrantima: Da li je to neko uzeo pare od evropskih ambasadora, da u Srbiji napravi sukob sa migrantima, kako bi ih zadržavali u Srbiji i sprečavali njihovo napredovanje ka onima koji su razorili njihove države?
Opet Srbi da budu evropski graničari? Opet Balkan da bude bure baruta? Treba li da štitimo one kod kojih su se migranti uputili, a kroz Srbiju samo prolaze i nemaju nameru da se zadržavaju? Da mi rešavamo njihov problem? Problem onih koji su nas bombardovali i na početku i na kraju Drugog svetskog rata, a posle i 1999. godine?
„Evropljani“, koji ste se sami prema sebi pokazali u ovo doba korone, sami rešavajte svoj problem, jer ste ga sami i napravili. Dokle više mislite da nipodaštavate Balkan i smatrate nas naivcima?
Ili je profesionalni „otpor majstor“ i „tviter brisač“ baš migrante targetirao kao slabu tačku naroda, što ona nedvosmisleno i jeste, kako bi Drvosekovi tajkuni i lopuže, uz lažne patriote zakićene dolarima, ponovo vladali Srbijom?
Jer, sramota je da oni, koji su, za šaku dolara, Aljbina Kurtija oslobodili iz srpskog zatvora i podano pomogli šiptarima da stvore lažnu državu, pričaju kako bilo koji Srbin, na bilo koji način, sa migrantima u prolazu ugrožava Srbiju.
Kao što je sramota i da oni koji su prizivali bombardovanje 1999. godine, a onda diktatorski zavladali i upropastili zdravstvo, školstvo, privredu i vojsku Srbije zbog sebičnih ličnih interesa, danas kritikuju predložene mere za spas Srbije posle pandemije.
To je moje lično mišljenje, a Vi mislite svojom glavom. Što kažete, svako neka nosi svoj Krst.
Autor: Aleksandar Čupić
