Socijalno – humanitarno udruženje paraplegičara i kvadriplegičara „Parakvad VŠ“ osnovano je u Vršcu pre deset godina, od kada su mnogo toga uspeli da promene na nivou svoje opštine, ne bi li osobama sa invaliditetom učinili život lakšim i komfornijim, piše dnevnik.rs.
Osnivač udruženja Dragan Vitorović rekao je za „Dnevnik” da se i sam, kao osoba sa invaliditetom osećao pogubljeno u društvu, jer nije mogao da ostvari neke potrebe. Vremenom je diplomirao prava, a shvatajući koliko mu je bilo teško da se izbori, želeo je da pomogne drugima da lakše dođu do cilja.
Kako je objasnio, vode se po principu sedam krugova, a najbitniji i najznačajniji krug jeste prevoz osoba sa invaliditetom.
„Gradska uprava prihvatila je da finansira naš predlog da mi kao udruženje pokrenemo uslugu prevoza, prevashodno školske dece. Tako već sedam godina imamo dva kombija, četiri vozača i centralu, a vozila su adaptirana za invalidska kolica, imaju hidraulične rampe i atestirana su. Počeli smo da vozimo osmoro dece od kuće do škole i obratno, zatim na terapije, u pozorište ili organizovane radionice, a danas tu uslugu koristi 45 dece svaki dan. Zato mislim da je ona sasvim sigurno opravdala svoje postojanje. Uz to, svako dete ima personalnog i pedagoškog asistenta“, rekao je Vitorović, dodavši da, kada su kombiji slobodni, tada stariji članovi koriste vozila za svoje potrebe.
Drugi krug podrške vezan je za izletište u Lajkovcu na kanalu DTD, koje je možda jedino izletište u Srbiji, prilagođeno osobama sa invaliditetom.
„Kombijima se članovi odvoze dva puta nedeljno do tog prostora koji čini 150 kvadratnih metara platforme na vodi. Svuda se nalaze ulazi sa rampama. Sprovedeni su struja i voda, uz prilagođene toalete za OSI. Tamo se druže, pecaju, kartaju ili peku roštilj. Grad nam je, uz privrednike Vršca pomogao da napravimo to izletište“, priča sagovornik Dnevnika.
Naročito se ponose vodičem „U krugovima dobrote”, koji je napravljen za sve roditelje dece sa invaliditetom, u kom se mogu pronaći odgovori na pitanja kako da ostvare svoja prava. Cilj je osnažiti porodice, kako bi mogle dalje da ulivaju hrabrost svojoj deci koja se suočavaju sa nekim vidom invaliditeta, bez obzira na obrazovanje, imovinski status, zaposlenje i zdravlje.
„Takođe, kao četvrti krug podrške, organizujemo terapijsko jahanje na odmorištu Crvenog krsta koje se nalazi na Vršačkom bregu. Za tu svrhu nam iz ergela iz Pančeva dovode konje. Osim toga, aktivan je i projekat „pokretne” biblioteke. U suštini smo zaposlili jednu našu članicu, koja je master profesor književnosti po struci, u Gradsku biblioteku, ali radi i u našem udruženju, koje je kao istureno odeljenje za osobe sa invaliditetom. Ona prikuplja literaturu i štampu, te ih četvrtkom nosi na kućne adrese naših članova“, ističe Dragan.
Akcija „Sakupi humani čep” je lokalnog tipa i sprovodi se šestu godinu za redom. Do sada su sakupili više od 200.000 tona čepova i tako pomogli sa 78 doniranih novih pomagala.
„Pomažemo kako deci, tako i starijim osobama sa invaliditetom ali i institucijama, poput škola, domova zdravlja, neuropsihijatrijske bolnice u Starom Lecu, a do sada smo nabavili krevete, jastuke, dušeke, invalidska kolica i slično. Poređenja radi, u jednom kilogramu je 450 čepova, a za jedna kolica nam treba tri tone. Postavili smo brendirane kutije u oko 130 firmi, a imamo i svoje punktove po gradu za stanovnike, koji su brendirani i osvetljeni. U akciju su uključene osobe sa invaliditetom, koje nisu ostvarile pravo preko socijalnog da dobiju određena pomagala“, poručio je osnivač udruženja.
Kako kaže, kreirali su specijalan bey „osobe sa invalididtetom u srcu Srbije” i dele ga svima, od političkih struktura do privatnih i državnih institucija. Poenta je nositi ga sa leve strane, kako bi osobe sa invaliditetom bile uvek pri srcu i kao takav predstavlja simbol, koji podiže svest o tome koliko je njihov položaj težak. Procene su da OSI u Srbiji ima oko 700.000, što znači da čine oko 10 odsto stanovništva.
„Takođe, dajemo socijalnu i pravnu podršku, te pomažemo ljudima u ostvarivanju njihovih prava, najviše oko prava na ortopedska pomagala. Svako na osnovu dijagnoze ima pravo na štake, kolica ili hodalice i to ljudi ne znaju. Neke dijagnoze se ne prepoznaju u socijalnom, zato je tu akcija sakupljanja čepova. U Gradskoj upravi u prizemlju smo osnovali Kancelariju za osobe sa invaliditetom, u kojoj rade dve osobe sa invaliditetom, pravnik i ekonomista. Kancelarija je stub svih udruženja i tu svi mogu da dođu i informišu se, dok mi od njih dobijamo obaveštenja o konkursima koji izlaze i načinima apliciranja“, kaže Vitorović.
U udruženju je oko 120 osoba sa invaliditetom, a po Draganovim rečima, nisu u pitanju samo paraplegija i kvadriplegija, već imaju i članove sa drugim dijagnozama. Udruženje je u Savezu paraplegičara i kvadriplegičara Srbije i Vojvodine.
Šta kad odu roditelji?
„Kada preminu roditelji, osoba sa invaliditetom nema nikog ko bi nastavio brigu o njoj i nažalost završavaju u neuropsihijatrijskoj bolnici ili u domovima, a po godinama ili dijagnozi ne pripadaju tim ustanovama – ukazuje Dragan Vitorović, rekavši da je to ono čemu bi posvetili pažnju u narednom periodu. – Vršcu fali dnevni boravak ili neki predah, da se rasterete roditelji, ukoliko su u pitanju deca, jer je cilj jačati porodicu. Za starije takođe bi trebalo da postoji neka institucija odvojenog tipa za OSI, u kojoj bi imali fizijatrijsku i drugu neophodnu medicinsku negu.
Autor: Ivana Bakmaz/Dnevnik
