Prošlost Bele Crkve bogata je zanimljivostima, ali i savremeno doba obiluje pričama koje zavređuju našu pažnju.
Knjižare su oduvek u svakom mestu imale poseban status. Grad bez knjižare nije grad. A kada pola veka na istom mestu, isti čovek dočekuje ljubitelje pisane reči, školarce i mnogobrojne Belocrkvane, to nije mala stvar. Upravo iz tog razloga, knjižara „Kod Vase“ je postala kultno mesto u našoj varošici.
Vasa Kutrički je rođen u Velikom Središtu kod Vršca, u paorskoj porodici. Osnovnu školu je pohađao u Velikom Središtu, pa nakon toga, 1968. godine, upisao srednju trgovačku školu „Nikola Tesla“ u Vršcu. Praktičnu nastavu obavljo je u BIGZ-ovoj knjižari „Kultura 33“ u Vršcu. Srednju školu završava 1971. godine i u istoj knjižari počinje da radi kao pripravnik.
Istorija je počela da se piše 1972. godine, kada BIGZ otvara novu knjižaru u Beloj Crkvi i Vasa tu počinje da radi kao poslovođa prodavnice. Nakon privatizacije BIGZ-a, nastavlja sa radom u knjižari kao privatnik sve do današnjih dana.
Za pedeset godina, koliko ova knjižara bez prekida radi, Belocrkvani su je uvek zvali „Knjižara kod Vase“. Svakog septembra meseca knjižara je bila omiljeno mesto za školarce, uvek puna dece i njihovih roditelja. Osim obaveznih udžbenika koji su se kupovali, deca su se posebno radovala onom magičnom carstvu šarenih svezaka, olovaka, pernica, đačkih torbi i ostalih sitnica. Svako vreme imalo je svoje junake koji su nalazili na tim predmetima.
Nekada su se knjige redovno kupovale kao poklon za rođendan i neku drugu prigodnu priliku, priča nam Vasa Kutrički.
„Od klasičnih književnih dela, do aktuelnih romana. Danas je to ređe, ali ima još uvek onih koji kupuju knjige, jer je to i jedna trajna uspomena, koja ostaje… Nije dezodorans koji se potroši i zaboravi. Ima jedna zanimljiva anegdota koju sam doživeo. Naime, jedan kupac mi je naručio 1,2 metra crvenih knjiga, nebitno koji su to naslovi, makar i iste knjige. Bitno je da su crvene boje, da popuni policu na ormaru, a ta boja se uklapala u enterijer. Ja sam to rekao dobavljaču i u to vreme, priča kako se knjige kupuju na metar izašla je u mnogobrojnim novinama, sasvim slučajno“, kaže Kutrički.
A kada se ode kod Vase u knjižaru, osim onoga što nam je potrebno, uvek nam se desi i „čašica zanimljivog razgovora“, čujemo neke novitete, savete i izađemo bogatiji za još jedno iskustvo. Sa prvim prolećim danima, oživi i Glavna ulica, a prolaznike, na vratima svoje knjižare, uvek sa osmehom i pozitivnom energijom, isprati i Vasa Kutrički.
Možda je baš i to ključ dugogodišnjeg rada ove knjižare. Verovatno je zbog toga ovo jedno od kultnih mesta naše varoši – svi znaju za „Knjižaru kod Vase“ i rado tamo odlaze. Danas se osim popularne beletristike, u knjižari mogu pronaći i dela koja se odnose na zavičajnu istoriju opštine Bela Crkva.
A može se naći i lepa i kvalitetna hemijska olovka, koja osim toga što može biti i prigodan poklon, ima još jednu veliku vrednost. Uz malo volje, kretivnosti i inspiracije, pomoću te hemijske olovke mogu nastati neka nova književna dela, koja će svoj put pronaći u izlogu Vasine knjižare.
