Vršačka malobrojna opozicija nastavlja da se samouništava lažima i manipulacijama, zbog kojih će izgubiti i šačicu onih glasova koje su dobili na poslednjim lokalnim izborima. Kao i mnogo puta do sada, naivno i brzopleto, sami su sebe ugurali u mišolovku.
„Represija nad opozicijom“ je otrcana mantra, a upravo zahvaljujući toj opoziciji, narod zna da tako nešto ne postoji. Današnji povod za napad na lokalnu vlast im je navodno iseljavanje Caffe Jazzva iz prostora u kojem je bio 13 godina. Niko tu nikog ne iseljava.
Grad Vršac je početkom godine, posle dve decenije, vratio u javno vlasništvo lokal na Trgu Svetog Teodora Vršačkog, u kojem se pomenuti kafe nalazi. Početkom marta raspisan je javni poziv za izdavanje, isljučivo i naglašeno – na šest meseci! Delatnost takođe nije bila bitna, mogao je da se javi pekar, mesar, apotekar…što nedvosmisleno govori da nikakvi ograničavajući faktori, sem vremena zakupa, nisu postojali. Sve je bilo transparentno i po zakonu.
Javio se preduzetnik Goran Velovan, koji je i do tada, dok je vlasnik lokala, po ko zna kojem osnovu, bila Fondacija Hemofarm, tu imao kafić. Ponovo mu je predočeno da je period iznamljivanja šest meseci i da grad planira da taj prostor opredeli nekoj od gradskih ustanova, za javni interes. Pristao je i potpisao ugovor.
Zakup je prestao 1. septembra. Ipak, dozvoljeno mu je da ostane i tokom septembra, zbog Grožđebala. Tražili su produženje ugovora, ali odgovor gradske vlasti je bio jasan. Prvo, lokal će dobiti svrhu u javnom interesu, jer je javni interes uvek ispred interesa pojedinca. Drugo, kako bi se osećali ljudi koji nisu učestvovali na konkursu, samo zato što je zakup bio ograničen na šest meseci?
Danas se opozicija „rasplakala“ na društvenim mrežama. Samo vence nisu polagali i sveće palili. Ta kuknjava je vrlo brzo prerasla u bes, mržnju i uvrede upućene lokalnim vlastima, koje, eto, vrše „represiju“. Ovo je recept sa kojim smo se, kao narod, vrlo često susretali. Recept po kojem napadač sebe proizvodi u žrtvu!
Nema žrtava, nema represije, postoji samo zakon, ugovor i obligacioni odnos između zakupodavca i zakupca. Ali, postoji i brzopletost i naivnost vršačke opozicije. Ružno je reći da opozicijom neko manipuliše, ali je svima jasno da opozicija pokušava da pronađe bilo šta da manipuliše građanima.
Na njihovu žalost, istina je jedna, a laži više ne prolaze.
