Narodno pozorište „Sterija“ ove godine obeležava jubilej 80 godina rada, a svi događaji i aktivnosti na razvoju repertoara vršačkog pozorišta usmereni su ka tome. Centralni događaj jubilarne sezone biće najnovija premijera posvećena u isto vreme i Steriji i dolazećem jubileju u 2026. kada se navršava 220 godina od rođenja „oca srpske drame“ kako ga je svojevremeno nazvao Nušić.
„U jubilarnoj 80. godini vršačkog pozorišta trudili smo se da idemo Sterijinim tragom – od 10. februara kada smo Dan pozorišta obeležili praizvedbom prve horor drame Radomira Putnika „Noć u Keltijevoj kući“ do danas, kada se pripremamo za premijeru Sterijinih „Rodoljubaca“, nadam se da smo uspeli da svečarski osvetlimo domaće dramske pisce. Među njima se u međivremenu našao i mladi Vrščanin i laureat Sterijine nagrade Nikola Stanišić čije smo drame za pozorište za decu „Slonče u lonče“ takođe priredili praizvedbu. Dakle, dve praizvedbe savremenih domaćih dramskih pisaca, i starih i mladih, ali i nova izvedba onog koji je napravio temelje domaće dramske baštine, čini da svemu što stvaramo u ovoj godini prilazimo sa posebnom odgovrnošću koju negujemo spram najvažnijeg obeležja naše pozorišne kuće, a to je lik i delo Jovana Sterije Popovića“, kaže Ivan Đorđević, v.d. direktora Narodnog pozorišta „Sterija“.
On dodaje da su 80. sezonu obeležile i četiri nagrade na prestižnom festivalu „Art trema fest“ za „prvog vršačkog Hamleta“, predstavu Profesionalne scene na rumunskom jeziku pri NP „Sterija“, „Hamlet parti“, u režiji Atile Antala.
„Dobra saradnja koju smo ostvarili sa ovim renomiranim redeteljem srednje generacije sa međunarodnim iskustvom na polju pozorišne teorije i prakse i svakako rezultat koji je napravljen sa njegovim tumačenjem „Hamleta“ motivisao nas je da realizujemo još jedan projekat. U toku je ozbiljan proces rada koji on znalački vodi uz duge i temeljne probe, a posebno uzbuđenje stvara činjenica da se posvećujemo Sterijinim „Rodoljupcima“ u rodnom gradu velikana, ali i dramskih likova koje je kroz ovu gorku satiru ovekovečio“, kaže Đorđević.
Psihologistički i biografski gledano, Sterija ovo svoje delo piše u specifičnom stanju u kome donosi odluku da se iz Beograda vrati u Vršac, podnevši prethodno ostavku na službu u Srbiji. Odluku donosi zbog kompleksnih društveno-političkih prilika koje su se odražavale i na njegov položaj kojim je postajao sve više razočaran.
O tome iz kojih okolnosti prikuplja materijal za rad na ovom svom delu koje ga kao dramatičara predstavlja u sasvim drugom svetlu, koje takođe nije moglo biti upaljeno za njegovog života, vidi se iz pisma koje je 11. marta 1848. pisao svom bratu Đorđu S. Popoviću: „Ljubezni Đoko, ti ćeš se pismu čuditi, dok ga pročitaš. Moj Popečitelj Aleksa Janković, dao je rezignaciju zbog toga što je vika na nas Švabe. Na njegovo mesto postavljen je Tenka. Meni se ovo menjanje popečitelja dosadilo, i s novim nerado služim, pa sam zato i ja dao ostavku ili rezignaciju. Sad sam, hvala Bogu slobodan. Knjaz to još nije potvrdio, i otišao je danas u Kragujevac. Ja pak ostajem ovde do Uskrsa, dokle mi knjiga gotova bude, i velike nedelje evo me tamo sasvim. Samo kvartir spravljaj. Kod nas je do sada mirno, a oće li ova politična kolera i preko Save i Dunava preći videćemo. Sad ostani zdrav i na miru, to ti želi tvoj brat Joca“.
Prva izvedba „Rodoljubaca“ dogodila se tek 1904. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu u režiji čuvenog glumca Čiča Ilije Stanojevića. Povodom premijere Jovan Skerlić je 30. 12. 1904. održao predavanje o literarnim i scenskim vrednostima ovog dela, a sutradan je usledila praizvedba. „Ovo veselo pozorje je žalosna slika, satira oštra i gorka…To je plaha srdžba jednog pametnog, blagorodnog i zrelog čoveka, moraliste koji je govorio: „moje je lečiti rod“, i smatrao za dužnost da svojim sunarodnicima dade lekciju iz rodoljublja. A on je bio pozvan i imao je prava da druge uči kako se služi narodnom napretku“, govorio je Jovan Skerlić.
Tvorac „Rodoljubaca“ je u vreme kada ih je napisao imao za sobom trideset godina plodnog književnog rada, dao dela koja su ga već smestila među prve naše pisce. Bio je jedan od onih koji su reformisali Srbiju – preuredio je gimnazije, otvorio Narodni muzej i prvo srpsko učeno društvo Društvo srbske slovesnosti i uprkos svemu tome ovo delo izgleda dugo čuvao u rukopisu. Ni do danas nije konačno razjašnjeno da li je sam Sterija doneo odluku ili su možda oni koji su imali priliku među prvima da pročitaju „Rodoljupce“ odlučili da ih izvesno vreme drže u tajnosti.
„Udariv energično na grlate fariseje i podmukle tartife rodoljublja, on je svojim savremenicima rekao: čuvajte se onih kojima je uvek na ustima patriotizam; ne mislite da voleti svoj narod znači biti slep pred njegovim manama i gresima i varvarski mrzeti ljude druge rase i vere; klonite se kobnih samoobmana, a svom dušom svojom mrzite laž, jer je istina prva dužnost prema narodu, jer je istina, na kraju krajeva, najviši moral i najmoćnije oruđe napretka“, dodaje Skerlić.
Prvi put u Vršcu pozorišna publika je „Rodoljupce“ mogla videti tek 1970. godine. Reditelj predstave je bio Dušan Vladisavljević, scenograf Živojin Marković, a kostimograf Zorica Živadinović. Tihomir Paunović je bio u ulozi Žutilova, Radmila Jovanović u ulozi Nančike, Aleksandra Gavanski je igrala Milčiku, Milan Putniković Lepršića, Ljiljana Ljubičić Zelenićku, Tomislav Pejčić Šerbulića, Radoslav Simić Smrdića, Ivan Vukov je igrao Gavrilovića, Mile Stojanović Nađ Pala, a Mihajlo Kostadinov Skoroteču.
Reditelj predstave Dušan Vladisavljević u programu predstave piše da je ova njegova režija imala za cilj da u savremenom svetlu prikaže „Rodoljupce“ i da je put birala jednostavnim pozorišnim izrazima, bez nepotrebne kompaserije i suvišnih scena, težeći da ostvari Sterijine likove i iznese piščevu ideju, čuvajući patinu dela. U brzom tempu smenjivanja događaja i zbivanja na pozornici, kroz sukobe i maheraje „Rodoljubaca“, reditelj se trudio da dočara sliku atmosfere onog vremena i iskrivljene naravi nekih ljudi koji su u njemu živeli.
U svoj rodni Vršac, „Rodoljupci“ se vraćaju 1986. kada ih na scenu Narodnog pozorišta „Sterija“ postavlja Ivana Vujić. Scenograf predstave bila je Marina Čuturilo, kostimograf Milena Jeftić-Ničeva-Kostić, lektor Radmila Vidak, scenski pokret je kreirala Sonja Lapatanov, izbor muzike napravio Enco Lesić, a horsku obradu Antonije Pešić. Tomislav Pejčić je bio u ulozi Žutilova, Radmila Pejčić u ulozi Nančike, Nevena Novović je igrala Milčiku, Erne Muhi Edena, Goran Avramović Lepršića, Ivan Andrejević Šerbulića, Tihomir Paunović Smrdića, Ben Suljović Nađ Pala, Ružica Sokić je igrala Zelenićku, Vladimir Nikić Gavrilovića, Milorad Mustafović Skoroteču, dok su Dojna Andrejević, Valentina Stanisavljević i Bojana Malkanović Udicki bile u ulogama rodoljubaca.
Treća postavka „Rodoljubaca“ u Vršcu desila se 2006. godine sa premijerom 3. marta u sklopu obeležavanja jubileja 200 godina Sterije. Reditelj predstave bio je Filip Gajić, scenograf Slobodan Bojović, a kreator scenskog pokreta Anđelija Todorović. U predstavi su igrali Srđan Radivojević kao Gavrilović, Ivan Đorđević kao Smrdić, Dragan Džankić u ulozi Nađ Pala, Mirča Omoran u ulozi Žutilova, Aleksandar Dunić kao Šerbulić, Snežana Jeremić Nešković kao Milčika u alternaciji sa Tamarom Toskić, Ljiljana Josipović kao Nančika, Valentina Stanisavljev kao Zelenićka, Vanja Radošević kao Zelenićka, Dojna Petrović kao Zelenićka, Bojana Udicki kao Zelenićka, Sonja Radosavljević kao Zelenićka, dok se u ulogama vojnika pojavljuju Goran Marković, Jon Omoran, Ištvan Foljan, Svetozar Vojtečki, Bojan Stefanović, Igor Minić, i Stefan Preda.
„Rodoljupci“ se u Vršac vraćaju i ove 2025. godine, a postavkom Atile Antala, u svom rodnom gradu dobijaju četvrtu inscenaciju. Povod za ovu postavku u turbulentnoj godini nije potrebno posebno objašnjavati, a dešava se i kao centralni događaj u 80. godini jubileja Narodnog pozorišta „Sterija“, kao priprema za 220 godina Sterije koje obeležavamo u 2026.
„Pozivamo Vas sa radošću da svojim prisustvom u utorak 3. juna 2025. sa početkom u 20 časova uveličate naše jubilarno slavlje u čast 80. godine Narodnog pozorišta „Sterija“. „Može teatar započeti“, rekao bi Sterija, a mi smo spremni da ponovo podignemo zavesu i u tom činu nastavimo njegovim tragom. Centralni događaj ove jubilarne sezone jeste premijera predstave „Rodoljupci“ Jovana Sterije Popovića u režiji Atile Antala. Dođite da zajedno proživimo nezaboravne teatarske trenutke“, poručuje Ivan Đorđević koji u najnovijoj postavci „Rodoljubaca“ tumači i lik Gavrilovića.
On dodaje da je važno reći da se ovakav komad može postaviti kada postoji dobra ekipa, aludirajući na promena u ansamblu kojima se takođe težilo prethodnih godina uz dovođenje i afirmaciju mladih glumaca i pojačanju muškog dela ansambla. U predstavi igraju i Srđan Radivojević, Fuad Tabučić, Miloš Đurović, Darie Doklean, Ana Čupić, Jovana Andrejević Grujić, Monika Boldovina Bugle i Korina Troća. Scenografiju i kostim rade Sofija Lučić i Atila Antal koji je takođe komponovao muziku za predstavu. Prema rečima reditelja Atile Antala videćemo „Rodoljupce“ u novom ruhu, koji su pre svega ostali verni izvornom dramskom tekstu.
