Janošik i nije tipično mesto koje se može sresti u Vojvodini. Smešteno u opštini Alibunar, bogato slovačkom kulturom, običajima i tradicijom, koja i dalje živi i prenosi se aktivno sa generacije na generaciju.
Manje je poznato i doista netipično da su ovo mesto prvenstveno nastanjivali Mađari i to davne 1815. godine. Već 1823. ova situacija počinje da se menja kada se doseljavaju Slovaci iz Njitre.
Iako je dosta puta kroz vekove svoga postojanja ovo selo bilo pred mnogim izazovima opstajalo je i bivalo sve lepše i lepše.
Istorija vere u ovom mestu počinje da se gradi 1839. godine, kada je sazidana prva crkva, škola i parohijski dom, a nova crkva izgrađena je u periodu od 1883. do 1884. godine, jer je stara bila isuviše trošna.
Jedno od najlepših crkvenih zdanja Južnog Banata nalazi se u ovom mestu i odiše čistim mirom.
Janošik mnogi smatraju malom, ali složnom zajednicom, a njegovi meštani su međusobno povezani, puni poštovanja, dok centar okupljana jeste upravo Evangelistički hram u ovom mestu. Interesantno je da pre nego što se veronauka uvela kao predmet u školama deca su dolazila na biblijske časove u crkvu.
Tradicija koju su meštani ustalili ovde već decenijama jeste da se nedeljom posle mise druže, popiju kafu razmene mišljenja i zajedničkim snagama prave planove za budućnost svoga mesta, te se ideje za mnoge uspešne akcije rađaju upravo tada.
Zadnjih godina pristupilo se aktivnom uređenju ove crkve, velikim delom zahvaljujući podršci lokalne samouprave koja je pomogla obnovu keramike u crkvi, ali i rekonstrukciju drvenarije, te sada crkva odiše još većom toplinom.
U slovačkoj kulturi ističu da posebno mesto zauzima crkva te se organizuju vikendom kako bi radili sa mladima i decom, dok se takođe svake godine organizuju kampovi za mlade. Pri crkvi takođe prostoji i hor , ali i ženski kružok koji brine o hramu i oltaru.
Njihov primer nas međusobno uči velikoj lekciji povezanosti ljudi koji zajedničkim snagama čuvaju jednu kulturu, a mlade uče da pre svega poštuju i neguju identitet svoje vere i običaja.
