Javna polemika o „nužnoj odbrani“ povedena je nakon što je starac (86), u svom domu u Lebanu, iz pištolja u legalnom posedu, upucao provalnika (34).
Lopov je sa povredama opasnim po život prevezen u Opštu bolnicu u Leskovcu i u kritičnom je stanju, a 86-godišnjak je bio uhapšen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju. Pušten je da se brani sa slobode.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao je da misli da je reč o samoodbrani, odnosno da je „čovek koji je branio sebe i svoju nepokretnu suprugu ne bi smeo da zbog toga bude u zatvoru“.
Kako je ministar dodao, tužilac prema sadašnjem zakonu nije mogao drugačije da postupi. Zbog toga je Vulin naveo da će ministarki pravde Maji Popović predložiti da povede raspravu o mogućoj promeni definicije nužne odbrane, i istakao da nije pravedno ići u zatvor zbog odbrane svog doma.
Ovo nije prvi put da kontroverze u vezi sa nužnom odbranom uzburkaju javnost.
Beograđanin Saško Bogeski uhapšen je 2013. godine nakon što je oko ponoći u svom stanu na Julinom brdu u Beogradu ubio provalnika Vladu Manića. Manić je upao u stan porodice Bogeski dok su u njemu bili Saško, njegova supruga i njihova maloletna ćerka.
Bogeski je priveden i određen mu je pritvor do 30 dana jer je, kako je pisalo u policijskom izveštaju, prekoračio nužnu odbranu. Posle više od četiri godine, Bogeskom je optužnica preinačena na ubistvo prekoračenjem nužne odbrane. Više tužilaštvo je preinačilo i sam opis kobnog događaja od 21. maja 2013, navodeći da je prvo provalnik Vladimir Manić napao šrafcigerom Bogeskog u njegovoj kući i da je onda optuženi upotrebio nož nanevši povrede zbog koje je lopov preminuo nekoliko ulica dalje.
Posle pet godina trajanja sudskog procesa, Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio Saška Bogeskog. Ovom odlukom odbijena je žalba tužilaštva i potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu, koji je zaključio da je Bogeski delovao u samoodbrani.
Pitanje „kako se tumači nužna odbrana?“ za „Blic“ su objašnjavali bivši sudija Goran Obradović i advokat Nebojša Perović.
Obradović je rekao da se u drugim državama nužna odbrana tumači šire, tako da ubistvo razbojnika, bez suđenja, smatraju za nešto što nije krivično delo. Perović je svojevremeno rekao da je uvek prisutna polemika u kojoj meri je došlo do stvarne nužne odbrane.
- U ovakvim slučajevima sud se dosta oslanja na nalaz veštaka. Pitanje je u kom stepenu je smanjena moć rasuđivanja i u kom stepenu je prisutan efekat straha i besa. Vrlo je teško proceniti koliko napadnuti može da kontroliše svoj postupak i u kom trenutku on brani sebe i porodicu, rekao je Perović.
Bivši sudija, sada advokat Krsto Bobot, za „Novosti“ pojašnjava da li i u kojim slučajevima, građani imaju pravo na tzv. nužnu odbranu:
- Svako ima pravo na nužnu odbranu. Dakle, građani imaju pravo da se brane od provalnika koji su im ušli u kuću ili stan u nameri da im nešto ukradu ili im naude, ali samo dok lopova ne nadjačaju. Jer, nužna odbrana je ona koja je adekvatna, srazmerna i istovremena napadu, rekao je Bobot za „Novosti“.
Obični ljudi pak smatraju da je reč o samoodbrani.
- To, međutim, nije tako. Svaki čovek ima pravo da brani i svoju imovinu. Ali, treba znati da je nužna odbrana moguća samo onda kada je napad započeo ili dok traje, a smatra se da je dozvoljena i kada napad očigledno predstoji. Stoga, nije baš sve dopušteno u odbrani života i sopstvenog dobra, jer ako je, na primer, provalnik zatečen u stanu prilikom krađe prestao sa krađom, beži, a vlasnik ga sustigne, povredi ili usmrti, onda se to smatra prekoračenjem nužne odbrane, kaže sagovornik „Novosti“.
Kako u praksi ustanoviti gde je granica nužne odbrane i ko to procenjuje?
- Nužna odbrana može da bude prekoračena samo kada je reč o takozvanom intenzivnom prekoračenju, odnosno kada odbrana nije srazmerna napadu i kada nije bila neophodno potrebna. Ako postoji izrazita nesrazmera između sredstava napada i odbrane, smatraće se da je nužna odbrana prekoračena. Na primer, to bi bio slučaj ako onaj koji je napadnut rukama, hladnokrvno puca na napadača iz vatrenog oružja. Uglavnom, nema definitivne zakonske formule, već je to procena u praksi, koja se zasniva na svim relevantnim objektivnim i subjektivnim okolnostima, a koju vrši nadležni sud, rekao je Bobot.
Kada je reč o nužnoj odbrani, zakoni i praksa i u EU su veoma slični našim propisima. Nešto je drugačije u SAD…
- U SAD je još živa tradicija „divljeg zapada“, ali ni tamo nije moguće ubiti čoveka štiteći svoju imovinu. I tamo je značajan uslov za samoodbranu, odnosno neku vrstu nužne odbrane, odgovarajuća srazmernost. To znači da se u SAD u samom zakonu striktno zahteva direktna proporcionalnost između onoga „što se napada i onoga što se povređuje u odbrani od napada“. Postoje posebne situacije, a u SAD se i dalje tradicionalno ispoljava velika pažnja zaštiti kućnog doma, pa čovek koji je napadnut u svojoj kući ima široko pravo na odbranu u pogledu intenziteta odbrane u odnosu na napad, objasnio je Bobot za „Novosti“.
