Ansambl Narodnog pozorišta „Sterija“ počeo je sa radom na novoj predstavi za večernju scenu koju će publika premijerno gledati na Dan vršačkog pozorišta, 10. februara 2024. U pitanju je manje poznata komedija Jovana Sterije Popovića „Simpatija i antipatija ili Čudnovata bolest“ koju će na scenu postaviti rediteljka Aleksandra Urošević.
„Ovaj povratak Sterijinoj komediji posebno nas inspiriše jer nas na najlepši mogući način povezuje sa velikanom čije ime naša pozorišna kuća nosi i čije ime pronosi slavu o našem gradu. Uvek je zanimljivo vraćati se Sterijinim delima, a nama, pozorišnim stvaraocima njegovog rodnog grada, to je izazov više. U ovom slučaju, i pred publikom je izazov, jer će ponovo imati priliku da se približi Sterijinom delu, ali iz sasvim drugog ugla. Reč je o manje poznatoj komediji i veoma interesantnom rediteljskom tumačenju koje priprema mlada rediteljka Aleksandra Urošević“, ističe Ivan Đorđević, v.d.direktora NP „Sterija“ i dodaje da bi vršačko pozorište trebalo da u svakom trenutku na repertoaru ima bar jedno Sterijino delo.
Rediteljka Aleksandra Urošević ističe da je pred kreativnim timom naizgled jednostavno dramsko štivo, ali da ono ima mnogo skrivenih poruka kojima će se ona kroz ovaj komad baviti. „Ovo je jedno od retkih Sterijinih dela u kome glavnom ženskom liku nije oduzeta slobodna volja i u kome ona ne čini samo ono šta se od nje očekuje, već postiže sve što želi“, ističe rediteljka i dodaje da je ono čemu kroz ovaj svoj rad teži uz vršački pozorišni ansambl, dobra komedija.
U Simpatiji i antipatiji ili Čudnovatoj bolesti, Sterija tematizuje lukavu dosetku devojke Agnice, koja kroz tobožnju čudnovatu psihičku bolest, usled koje je odjednom postala vidovita, pouči i urazumi tvrdokorne roditelje, oca Samuila Crnokravića i majku Martu, da oproste njenom mladiću Dimitriju zbog kojeg su dve porodice bile u dugogodišnjem sukobu. Znajući da je Sterija stvarao pod uticajem već ostvarenih evropskih dramatičara, možemo samo da pretposatvimo da motiv sukobljenih porodica možda potiče iz Šekspirove tragedije Romeo i Julija. Sterija dakle, možda transformišući tragediju u komediju, prilagođava tu vrstu sukoba mentalitetu publike za koju stvara i svađa „skorojevićevsku“ porodicu Crnokravić i porodicu njihovog budućeg zeta Dimitrija?
Proučavaoci Sterijinog dela ističu da se njegov dramski rad,u poetičkom smislu, treba posmatrati kao složena i raznovrsna umetnička tvorevina. U ravni tragedije i istorijske drame, Sterija baštini poetičke ideje Aristotela, Horacija, Boaloa i Lesinga, te stvaralačku praksu Viljema Šekspira, dok se u ravni komedije Sterija naslanja na iskustva starijih autora, ponovo Šekspira i našeg Marina Držića, a zatim Molijera i francuske klasicističke komedije, te savremenika Alfreda Kocebua i nemačke komedije prosvećenosti.
Od komedija karaktera (Tvrdica ili Kir Janja, Pokondirena tikva), preko komedija naravi (Beograd nekad i sad, Rodoljupci), do komedija intrige (Laža i paralaža, Zla žena, Džandrljiv muž, Ženidba i udadba) i komediografskih parodija (Simpatija i antipatija ili Čudnovata bolest), te „malih scena“ (Pomirenje, Prevara za prevaru, Volšebni magarac, Sudbina jednog razuma), koje su najčešće utemeljene na brzim vodviljskim smenjivanjima događaja, na komičnim situacijama, zabunama i nesporazumima.Tekst Simpatije i antipatije ili Čudnovate bolesti, Sterija određuje kao „parodiju u dva dejstvija“ jer se komični zaplet zasniva na ismevanju poznate novele Preobraženja, popularnog švajcarskog pisca nemačkog govornog područja Alfreda Čokea.
Sterija i u predgovorima svojih dela često raspravlja o prirodi komičnog, o vaspitnoj ulozi smeha ili o društvenim okolnostima koje su bile podsticaj ili smetnja za nastanak pojedinih dela. On često naglašava didaktičku funkciju komedije tako što ističe da je cilj njegovog pisanja bio „ispravlenije“, a misao vodilja „da u šali kazana istina više nego suva materija dejstvuje“, pri čemu se čovek „najlakše popraviti daje kad se sam svojim budalaštinama smejati počne“.
Delo Simpatija i antipatija ili Čudnovata bolest napisano je 1841. ili 1842. godine, a izvedeno prvi put na sceni Teatra na Đumruku 14. maja 1842. godine. Na vršačkoj pozorišnoj sceni bilo je u postavci Milutina Karišika davne 1956, dok je prema ovom Sterijinom delu 1995. Zdravko Šotra režirao TV dramu.
U najnovijoj verziji ove dugo godina zapostavljene Sterijine komedije u rediteljskom tumačenju Aleksandre Urošević igraju Tamara Tamči Toskić kao Marta, Ivan Đorđević kao Samuilo Crnokravić, Jovana Božić kao Agnica, Srđan Radivojević kao služitelj Avram, Jovana Andrejević Grujić kao služavka Toda, Monika Boldovina Bugle kao Doktor Makarijus i Miloš Đurpvić kao Dimitrije, a premijera je zakazana za 10. februar 2024. godine.
