Vršačka organizacija SUBNOR obeležila je, na skroman način, Dan pobede nad fašizmom, kao i 75 godina postojanja SUBNOR Srbije.
Najpre su položeni venci na spomen kosturnici na Gradskom groblju, a potom je u Narodnom pozorištu „Sterija“ održan kratak skup, koji je zbog tragičnih događaja u Srbiji počeo minutom ćutanja.
Predsednik SUBNOR Grada Vršca Dragoljub Đorđević podsetio je na značaj Dana pobede, kada su, pre tačno 78 godina, okončani sukobi u Evropi, u okviru Drugog svetskog rata. U ime domaćina, Grada Vršca, prisutnima se obratio predsednik Skupštine dr Predrag Mijatović.
„Danas, nažalost, u tišini obeležavamo dan kada je pre 78 godina, nakon 6 godina najtežeg sukoba u istoriji čovečanstva, koji je odneo više od 50 miliona ljudskih života, svet konačno oslobođen od fašizma, dan kada se sećamo i odajemo poštu svim žrtvama borbe protiv te pošasti. Ovo je datum koji nikada ne smemo da zaboravimo, zbog toga što smo i danas svedoci da ta najmračnija ideologija nažalost ponovo isplivava na pojedinim mestima, izaziva nove sukobe i odnosi svoje nove žrtve. Svi zajedno imamo obavezu prema istoriji da upotrebimo zdrav razum i mudrost jer su mir i međusobna tolerancija, vrednosti koje moramo ostaviti budućim generacijama. Dan pobede je simbol slobode čoveka, slobode misli, govora i ljudskih prava, osnovnih postulata na kojima počiva savremena civilizacija“ rekao je u svom obraćanju dr Predrag Mijatović.
Prisutnima se obratio i drugi sekretar ambasade Ruske Federacije u Beogradu Andrej Buravov koji je srpskom narodu uputio reči podrške, u ovom teškom trenutku. Na kraju je povodom 75. godišnjice, o istoriji SUBNOR govorio predsednik ove organizacije general Vidosav Kovačević.
Zbog teških tragedija koje su zadesile našu zemlju poslednjih dana u Beogradu i Mladenovcu, ovogodišnji skup protekao je bez bilo kakvog pratećeg sadržaja i elemenata svečanosti.
Danas je 9. maj, međunarodni Dan pobede nad fašizmom, dan kada je nacistička Nemačka potipisala bezuslovnu kapitulaciju. Tako je okončan Drugi svetski rat u Evropi, najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva.
Nemačka kapitulacija je potpisana 8. maja u Berlinu, ali je tada u Moskvi, zbog vremenske razlike, već bio 9.maj. Ispred savezničke strane, sporazum je ratifikao sovjetski maršal Žukov, dok je sa nemačke strane potpisao Vilhelm Kajtel.
Zanimljiivo je, da je sprvi put sporazum bio potisan 7. maja u Remsu, i stupio je na snagu 8. maja u 23.01 časova. Međutim, sovjetski lider Josif Staljin, nije bio zadovoljan ovim činom, jer je smatrao da zbog najvećeg doprinosa, kapitulacija mora biti predate sovjetskom izaslaniku. Stoga je organizovana druga ceremonija, dok se ova iz Remsa smatra preliminarnom.
Tog 9. maja, oružije je konačno utihnulo posle 6 godina krvoprolića u Evropi. Najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva, ostavio je ogromne posledice na Evropski kontinent i odneo živote vise od 50 miliona ljudi.
Najviše žrtava pretrpeo je Sovjetski Savez (28 miliona), Poljska (6 miliona) dok je na trećem mestu bivša Jugoslavija sa 1,8 miliona žrtava.
Konačnoj kapitulaciji Nemačke prethodila je bitka za Berlin u kojoj je Crvena armija okupirala grad. Crvena armija je napala sam grad sa preko 2,5 miliona vojnika dok su Berlin branile trupe nemačke vojske, SS jedinice, kvislinške formacije iz raznih zemalja i naoružani civili. Adolf Hitler izvršio je samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila, a konačnim zauzimanjem zgrade Rajstaga 1. maja, bitka za Berlin bila je završena.
Iako je Nemačka kapitulirala, njene trupe, kao i hrvatske Ustaše i razne kvislinške formacije nastavil su borbe sa NOVJ na tlu Jugoslavije sve do 15. maja, kada se jedan deo predao Britancima, a jedan deo zarobljen je od strane Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije i partizana. Jedinice NOVJ brojale su na kraju rata 800.000 boraca.
Drugi svetski rat i brutalnost nacističkog režima, najbolje pokazuje industrijsko ubijanje ljudi, mahom Jevreja, u gasnim komorama koje su se nalazile u koncentracionim logorima. U ovim zločinima stradalo je vise od 6 miliona evropskih Jevreja.
