Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit Banatski Nikanor nema više podršku među vernicima u Južnom Banatu, a kako nezvanično saznajemo pokreće se i peticija, kojom će se od Svetog arhijerejskog Sinoda tražiti njegovo penzionisanje ili njegova smena.
Peticija će, stižu na glasovi, biti dobrodušno primljena i u drugim delovima Banata, jer se mitropolit Nikanor baš potrudio da svuda pokaže svoje pravo lice. Njegovo ponašanje više se ne može nazvati ni diskutabilnim. Vernici mu već više od 10 godina „gledaju kroz prste“, zbog njegove osionosti, kojom se stavlja iznad Srpske pravoslavne crkve, kao i sklonostima koje ne priliče ni seoskim popovima.
Odluke mitropolita Nikanora naštetile su brojnim sveštenim licima koje bukvalno proteruje, a koje vernici podržavaju. Naštetio je brojnim objektima SPC, kao i samoj Crkvi, zbog sve vidljivijeg „poslovnog“ odnosa sa ljudima čije je poštovanje u narodu više nego upitno. Iz tog materijalnog odnosa, proisteklo je i da se mitropolit Nikanor sve češće meša u politiku.
Deli vernike na podobne i nepodobne, unosi smutnju i razdor u vernom narodu. To čini gde god da se pojavi. A, gde god da se pojavi, prvo posegne za čašicom. Tada se iz njega izrodi strašna agresija, reči mu odišu mržnjom, besom, pretnjom, netolerancijom i ne bira na koga će se iskaliti. Neretko pominje i potezanje oružja.
Podsetićemo i na reči patrijarha Porfirija, koji uvek ističe da je srpski narod u svojoj mnogostradalnoj istoriji imao kratke vremenske intervale mira i blagostanja i koji uvek poručuje da zato mir i ljubav u nama i među nama treba da budu naš neodstupni i nepokolebljivi životni program i cilj.
Nikanor tome ne doprinosi. Čak radi suprotno. Nije to pastir kojeg narod u Banatu želi da sledi, jer je njegovo ponašanje u totalnoj suprotnosti od svega što hrišćanstvo i pravoslavlje propovedaju.
