Svetski dan pozorišta, od 1961. godine, proslavlja se svakog 27. marta širom sveta, sa ciljem da se ukaže na značaj i društvenu odgovornost pozorišta i njegovih stvaralaca.
Ovaj međunarodni teatarski praznik nastao je na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta, uz preporuku da na taj dan pozorišta širom sveta organizuju manifestacije i izvedbe koje počinju čitanjem tradicionalne poruke autora iz redam pozorišnih ličnosti svetskog ugleda.
I ove godine Narodno pozorište „Sterija“ uključuje se u ovu globalnu teatarsku akciju, aludirajući time na važnu i univerzalnu ulogu svakog, pa i najmanjeg pozorišta na planeti.
Svetski dan pozorišta 2025. u vršačkom teatru biće obeležen izvedbom predstave koja je prema oceni renomirane pozorišne kritičarke Dragane Bošković uvrštena u pet najboljih srpskih predstava u minuloj pozorišnoj sezoni.
Reč je o predstavi „Koštana – San – Eros – Greh“ Bore Stankovića u režiji Vladimira Lazića, koja je bila kruna prošlogodišnjeg centralnog „Sterijinog“ projekta pod nazivom „100 godina Koštane“. U najnovijoj izvedbi ove kultne predstave Narodnog pozorišta „Sterija“ na svetski Dan pozorišta 2025. u naslovnoj ulozi biće mlada glumica Korina Troća, a na sceni će pored celokupnog glumačkog ansambla biti i igrači GKUD-a „Laza Nančić“.
Uoči izvedbe tradicionalno će biti pročitana i ovogodišnja poruka Svetskog dana pozorišta 2025. koju je napisao ugledni grčki pozorišni stvaralac, radnik, reditelj, pedagog i teatrolog Teodoros Terzopulos, dok će nakon predstave u prostoru nekadašnjeg pozorišnog kluba biti otvorena nova kamerna scena Narodnog pozorišta „Sterija“, Scena „Klub“.
Ova scena ubuduće bi, osim za druženja pozorišnih stvaralaca i publike, mogla da bude pogodna za male izvođačke forme u vidu poetskih večeri, književnih promocija ili ambijentalnih predstava za mali broj gledalaca.
Njenim otvaranjem Narodno pozorište „Sterija“ dobija zvanično, uz Malu scenu „Tomislav Pejčić“ koja čeka restauraciju, i četvrtu scenu ili igrajući prostor za susrete između glumaca i poštovalaca pozorišta. Naime, pored centralne scene, Velike scene u baroknoj sali, vršačko pozorište poseduje od prošle godine Kamernu scenu „Kibicfenster kod Sterije“, ali i Čitaonicu kod Sterije sa Kutkom Vaska Pope koji isto tako mogu biti korišćeni kao scenski prostori.
Kolektiv Narodnog pozorišta „Sterija“ čestita svima novi svetski Dan pozorišta.
Poruka za Svetski dan pozorišta 27. mart 2025. godine:
„Može li pozorište da odgovori na poziv upomoć koje naše doba šalje u svetu osiromašenih građana, zaključanih u ćelijama virtuelne stvarnosti, ukopanih u privatnost koja ih guši? U svetu robotizovanih života unutar totalitarnog sistema kontrole i represije koji obuhvata svaki aspekt naše stvarnosti?
Da li je pozorištu stalo do ekološkog uništenja, globalnog zagrevanja, masovnog gubitka biodiverziteta, zagađenja okeana, topljenja glečera, šumskih požara i ekstremnih vremenskih nepogoda? Može li pozorište da postane aktivan deo ekosistema? Pozorište već godinama svedoči uticaju čoveka na planetu, ali ne nalazi način da se suoči sa ovim problemom.
Da li je pozorište zabrinuto zbog stanja svesti koju oblikuje XXI vek u kom se ljudima manipuliše zbog političkih i ekonomskih interesa, uz pomoć medija i kompanija koje oblikuju mišljenje? Društvene mreže, koliko god da olakšavaju komunikaciju, postale su alibi za interakciju, jer omogućavaju sigurnu udaljenost od Drugog. Sveprisutan osećaj straha od Drugog, drugačijeg, stranog, dominira našim mislima i delima.
Može li pozorište da postane radionica u kojoj nastaje suživot različitog, bez ignorisanja traume koja krvari?
Ova trauma nas poziva da rekonstruišemo Mit. A rečima Hajnera Milera: „Mit je gomila, mašina kojoj uvek može da uključi nove i drugačije mašine. On prenosi energiju sve dok rastuća brzina ne rasprši kulturno polje.“ A ja bih dodao i polje varvarstva.
Mogu li reflektori pozorišta da osvetle društvenu traumu, umesto što obmanjujuće osvetljavaju samo sebe?
Ovo su pitanja na koja ne postoje odgovori, jer pozorište postoji i traje zahvaljujući pitanjima bez odgovora.
Ova pitanja pokreće Dionis koji prolazi kroz svoje rodno mesto, orkestar antičkog pozorišta, i nastavlja tiho izbegličko putovanje kroz pejzaže rata i danas, na Svetski dan pozorišta.
Pogledajmo u oči Dionisu, ekstatičnom bogu pozorišta i mita, koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost, detetu dvoje roditelja – Zevsa i Semele – izrazu fluidnih identiteta, ženskog i muškog, gneva i blagosti, božanskog i životinjskog, na međi ludila i razuma, reda i haosa, akrobati na granici života i smrti. Dionis postavlja suštinsko ontološko pitanje – „O čemu se ovde zapravo radi?“ – koje podstiče stvaraoce na sve dublje istraživanje korena mita i mnogostrukih dimenzija ljudske zagonetke.
Potrebni su nam novi narativni putevi, usmereni ka negovanju sećanja i oblikovanju nove moralne i političke odgovornosti, kako bismo izašli iz višestruke diktature savremenog srednjeg veka“ – Teodoros Terzopulos, Grčka.
