Svetska zdravstvena organizacija osnovana je sa vizijom da svaki pojedinac ima pravo na mogućnost da ostvari najviši mogući nivo zdravlja. Svake godine, na dan osnivanja ove međunarodne organizacije, 7. aprila, obeležava se Svetski dan zdravlja. Ove godine, globalna kampanja koja prati ovaj važan datum, sprovodi se pod sloganom “Gradimo pravičniji, zdraviji svet za sve”.
Svet u kome živimo je jedinstven, a godina koja je za nama pokazala nam je i da je, uz sve naše mnogobrojne podele, on ipak nedeljiv. Iako smo svi suočeni sa istim problemom, svedoci smo da ova kriza nije svuda uzrokovala podjednak potres. Na žalost, ona je u mnogome produbila već postojeće društveno-ekonomske razlike i dodatno naglasila društvene podele širom sveta.
Kada je reč o zdravstvenom aspektu, upravo u okolnostima pandemije, uvideli smo ogroman značaj dostupnosti i pristupačnosti zdravstvenih službi i usluga, a sa druge strane, uverili smo se koliko to neposredno zavisi od toga gde smo rođeni, odrasli, gde živimo i/ili radimo, koliko smo stari.Širom sveta, ovog jednog jedinog, koji bi svi trebalo ravnopravno da delimo, žive milioni ljudi koji svoje domaćinstvo jedva opskrbljuju neophodnim potrepštinama, onih koji maštaju za boljim (ili ikakvim) uslovima za obrazovanje i zaposlenje, onih koji trpe rodnu i svaku drugu neravnopravnost, onih koji nemaju pristup bezbednim prirodnim resursima – vazduhu, vodi, hrani, onih koji nemaju adekvatan (ili nikakav) pristup zdravstvenim službama. To neminovno vodi do patnje, bolesti, do prevremenih smrti. Takav ishod nije samo gubitak za pojedince i njihove porodice, to je udar za zajednice i društvo u celini.
KOVID-19 snažno je pogodio celu planetu, sve slojeve društva, ne poznajući granice niti klasne podele. Ali ono gde se razlika jasno pokazala jeste u spremnosti da se taj udar podnese. Nepobitno je da se najteže se sa ovom pošasti nose one zajednice i društva koje su i pre pandemije bile najranjivije, siromašnije, izloženije brojnim bolestima, sa nezadovoljavajućim kvalitetom i dostupnošću zdravstvene zaštite. U takvim sredinama, borba sa pandemijom ima značajno manje šanse za uspeh. Deluje nepravično? Svakako! Ali – to se može sprečiti!
Od neprocenjivog je značaja da svakom pojedincu budu omogućeni životni i radni uslovi koji podržavaju zdravlje. Lideri zemalja, kao i svi oni koji se nalaze u lancu kreiranja zdravstvenih i socijalnih politika i donošenja odluka, moraju biti svesni značaja zdravlja kao glavnog resursa za prosperitet. Zato bi glavna težnja svakog društva morala biti da u budućnosti iskoreni nejednakosti u zdravlju.
Svet u kome živimo u poslednjih godinu dana nas je naučio da i nije tako veliki kako nam se do skora činilo, da nas lako mogu zaokupiti zajedničke brige i problemi. Posvećenost viziji da svaki pojedinac, ma gde živeo na ovoj planeti, može da ostvari pravo na dobro zdravlje, jeste linija vodilja Svetske zdravstvene organizacije, ali bi morala biti nedvosmisleni imperativ svakog društva, svake zajednice i, zašto da ne, svakog od nas ponaosob.
