U okviru projekta prekogranične saradnje Rumunija-Srbija „Prekogranična mreža za edukaciju i istraživanje prirodnih resursa“ nabavljen je i instaliran tečni hromatograf – instrument za laboratorijska ispitivanja.
Regionalna razvojna agencija Južni Banat Pančevo, kao nosilac ovog projekta u Srbiji, na konferenciji za medije održanoj 27. jula u Pančevu predstavila je instrument i dodatnu laboratorijsku opremu.
Dr Nenad Zarić, naučni saradnik na Biološkom fakultetu i rukovodilac istraživanja u projektu podseća da se program bavi istraživanjem kvaliteta zemljišta i vodotokova u regionu, odnosno uticajem poljoprivrede i drugih antropogenih aktivnosti na kvalitet zemljišta i vode u regionu Južnog Banata.
„Tokom jula završena je javna nabavka i instaliran je tečni hromatograf sa mesono-masenim detektorom (LC-MS/MS) marke “Thermo Fisher Scientific”. Na tom instrumentu mogu da se rade razne analize. Za potrebe ovog projekta mi smo do sada u poslednjih godinu dana već sakupljali uzorke vode i poljoprivrednog zemljišta i mi ćemo na ovom instrumentu raditi pesticide i njihove metabolite u već prikupljenim uzorcima vode i zemljišta. Pored toga, na tom instrumentu mogu da se rade i analize raznih organskih jedinjenja kao što su razni antibiotici, mikotoksini i tako dalje. Nadamo se da ćemo u budućnosti razviti metode i za te neke druge analite i da ćemo i njih moći da radimo u nekoj budućnosti“, rekao je dr Zarić.
Instrument i dodatna laboratorijska oprema, nabavljena finansijskim sredstvima projekta, biće korišćeni za analizu pesticida u prikupljenim uzorcima vode i zemljišta.
„Na ovaj način ćemo ispuniti jedan od ciljeva projekta, a to je uspostavljanje monitoring sistema za prikupljanje podataka o zagađenju prirodnih resursa u pograničnom regionu. Kroz mrežu za obrazovanje će se ovi podaci, zajedno sa smernicama o održivom korišćenju prirodnih resursa preneti na stanovništvo, korisnike i upravljače ovih prirodnih resursa“, kazao je Nenad Zarić.
Tema projekta je uticaj poljoprivrede i antropogenih aktivnosti na prirodne resurse, prevashodno na vodotokove i zemljište u regionu Južnog Banata i Temišvara.
„Za sada je planirano da se analizira poljoprivredno zemljište u Južnom Banatu. Imamo 50 tačaka za uzorkovanje zemljišta i 25 tačaka za uzorkovanje vode. Vodu uzorkujemo jednom mesečno, dok zemljište jednom po svakoj sezoni pošto su promene u zemljištu malo sporije u odnosu na promene u tekućim vodama“, rekao je dr Zarić.
Cilj projekta je uspostavljanje prekogranične mreže za monitoring i edukaciju što se tiče prirodnih resursa.
„Pod prirodnim resursima mi ovde podrazumevamo vodu i poljoprivredno zemljište u regionu. Mi smo sad uzeli uzorke vode i zemljišta. Uradićemo analizu na pesticide ovde u Srbiji, dok će rumunski partner uraditi analizu na toksične i teške metale. Nakon toga ćemo napraviti jednu knjigu smernica u kojoj ćemo savetovati poljoprivrednike šta bi od pesticida trebalo izbaciti ukoliko ih ima previše i da li bismo mogli da uključimo neke druge pesticide u prskanje poljoprivrednih kultura i takođe koja bismo veštačka đubriva mogli da koristimo ili koja bismo mogli da izbegavamo što se tiče zagađenja toksičnim metalima“, objasnio je Nenad Zarić.
Članovi projektnog tima su tokom poslednjih godinu dana redovno uzimali uzorke vode i zemljišta u regionu Južnog Banata. Za analizu ovih uzoraka bila je neophodna nabavka odgovarajućeg instrumenta.
Počela je i obuka članova projektnog tima i zaposlenih u Zavodu za javno zdravlje Pančevo za rad na ovom instrumentu.
„U obuci će učestvovati članovi projektnog tima koji su angažovani na ovom projektu. To su za sada zaposleni u Regionalnoj razvojnoj agenciji „Južni Banat“. U obuku ćemo uključiti i ljude iz Zavoda za javno zdravlje, pošto je u njihovom prostoru smešten naš instrument“, zaključio je Zarić.
Do kraja godine biće predstavljeni i rezultati ovih istraživanja.
Projekat sprovode Banatski univerzitet „Kralj Mihaj I Rumunski“ iz Temišvara i Regionalna razvojna agencija Južni Banat doo Pančevo, kroz Intereg-IPA Program prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Ukupna vrednost projekta je 1.124.337,90 EUR, od čega se 85% sufinansira kroz IPA II program pretpristupne pomoći, a 15% iz sopstvenih sredstava. Deo tih sredstava je obezbeđen kroz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za finansije Autonomne Pokrajine Vojvodina.
