Tokom letnje sezone 2026. godine, Španija, Francuska, Grčka, Hrvatska i Crna Gora suočavaju se sa jednom od najrazornijih sezona šumskih požara u istoriji. Do druge polovine avgusta, požari su uništili stotine hiljada hektara zemljišta, odneli najmanje 22 ljudska života, dok se ekonomska i materijalna šteta u ovim zemljama meri milijardama evra uz stotine potpuno uništenih objekata.
Španija
Prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS), u Španiji je do sredine avgusta izgorelo blizu 297.000 hektara. Istorijski požari zabeleženi su zapadno od Madrida (u regionu Avile izgorelo oko 50.000 hektara), u provinciji Kasteljon (preko 9.500 hektara), kao i u južnoj provinciji Uelva (preko 33.000 hektara). Zbog ugroženosti naselja, evakuisano je više od 120.000 ljudi.
Zabeleženo je najmanje 14 smrtnih slučajeva. Jedan od najtragičnijih događaja desio se u julu u provinciji Almerija (Andaluzija), gde je 12 osoba stradalo (uglavnom stranih državljana) zarobljeno u vatrenoj stihiji u automobilima ili tokom pokušaja bekstva pešice. Sredinom avgusta poginuo je i jedan vojnik koji je učestvovao u gašenju velikog požara u Aragonu. Više desetina ljudi je povređeno.
Vatra je prodrla u ruralna naselja i predgrađa, pri čemu su uništene i teško oštećene stotine kuća, poljoprivrednih gazdinstava i lokalnih infrastrukturnih objekata u Andaluziji, Kasteljonu i okolini Madrida. Ukupna ekonomska šteta u Španiji se, zajedno sa Francuskom i Grčkom, procenjuje na deo paketa od 18 do 22 milijarde dolara gubitaka na nivou cele Evrope.
Francuska
Francuska beleži najgoru situaciju u poslednje dve decenije satelitskog praćenja, sa preko 115.000 izgorelih hektara zemljišta. Najkritičniji region je Žirond (okolina Bordoa) na jugozapadu zemlje, gde je istorijski požar progutao više od 42.000 hektara i primorao vlasti na evakuaciju preko 224.000 građana i turista (uključujući turistička mesta poput poluostrva Kap Fere).
Zvanično su potvrđena dva smrtna slučaja među vatrogascima koji su izgubili živote na terenu boreći se sa vatrenom stihijom na jugozapadu zemlje.
Prema procenama agencije Morningstar DBRS, šteta od požara u Francuskoj iznosi između 10 i 15 milijardi evra, što ove požare čini najskupljim u istoriji te zemlje. Samo u oblasti Le Porž u blizini Bordoa, najmanje 240 kuća je potpuno uništeno do temelja, dok je u južnim delovima zemlje stradalo još oko 80 stambenih objekata.
Grčka
Grčka se suočava sa dramatičnim frontovima, pre svega na ostrvu Krit (gde je u regionu Retimno vetar brzine 125 km/h širio požar na frontu od 15 kilometara) i u regionu Atike u okolini Atine. Sredinom avgusta buknuo je razoran požar i na ostrvu Salamina (zapadno od Atine) gde je sprovedena hitna evakuacija stotina ljudi kopnom i morem uz pomoć obalske straže.
Potvrđeno je 5 smrtnih slučajeva. Krajem jula poginula su tri grčka vatrogasca (dvojica na Kritu i jedan na Peloponezu). Sredinom avgusta, u požaru na ostrvu Salamina, pronađena su tela starijeg bračnog para u naselju Peristerija.
Na ostrvima Salamina i Krit, kao i u oblasti Porto Germeno kod Atine, zabeležena je „nepojmljiva šteta“ prema izveštajima meteorologa. Vatra je direktno stigla do primorskih naselja, progutala i oštetila na desetine porodičnih kuća, vikendica, ugostiteljskih objekata i automobila, a elektrodistrebutivna mreža u tim delovima potpuno je uništena.
Hrvatska
Do sredine avgusta u Hrvatskoj je registrovano blizu 9.000 požara, a izgorelo je ukupno oko 11.300 hektara zemljišta, mahom u Dalmaciji. Najkritičnija situacija pogodila je šire područje Omiša (Lokva Rogoznica), gde je vatrena stihija sredinom avgusta opustošila 1.300 hektara šume i niskog rastinja. Velika žarišta zabeležena su i na Dugom otoku (kod mesta Savar), Pelješcu, Braču i u okolini Zadra. Deo požara u Zadarskoj županiji bio je podmetnut, zbog čega je uhapšeno nekoliko osoba.
U katastrofalnom požaru kod Omiša poginula je jedna osoba (državljanka Bosne i Hercegovine). Istovremeno je povređeno više od 40 ljudi, od kojih je 36 zatražilo hitnu medicinsku pomoć u jednoj noći, a nekoliko osoba je zadobilo povrede opasne po život. Ako se računa kompletan bilans od početka godine do sredine avgusta (uključujući nesreće u domaćinstvima i priobalju), u požarima u RH stradale su ukupno 23 osobe, dok je povređeno preko 145 ljudi, među kojima i 24 vatrogasca
Požar kod Omiša direktno je ugrozio kuće, prodirući u naselja Borak i Lokva Rogoznica. Vatra je progutala i oštetila na desetine stambenih objekata, kuća, vikendica i automobila, a evakuisani turisti i meštani smeštani su u prihvatne centre. Prve preliminarne procene lokalnih vlasti govore da šteta samo na području Omiša iznosi oko 100 miliona kuna/evra, dok je elektrodistributivna i vodovodna mreža pretrpela teška oštećenja (pad sistema pumpnih stanica).
Crna Gora
Od 12. avgusta požari su buknuli duž crnogorskog primorja i u unutrašnjosti. Najteži front, dugačak oko 15 kilometara, formirao se iznad Herceg Novog (potez Žager – Bijela – Baošići – Zelenika), dok je drugo veliko žarište aktivirano u ulcinjskom zaleđu (Vladimir, Klezna, Briska Gora). Gorelo je i na lokacijama u okolini Kotora, Nikšića, Cetinja i Kolašina. Iz predostrožnosti je iznad Bijele preventivno evakuisano oko 30 meštana. Srećom, požari na Jadranskom primorju ponašaju se drugačije nego u drugim delovima sveta jer vatra brzo stiže do neobradivih kraških površina koje ne mogu da gore, pa je situacija do kraja avgusta u potpunosti stavljena pod kontrolu.
U šumskim požarima u Crnoj Gori tokom avgusta nije bilo ljudskih žrtava niti povređenih među civilnim stanovništvom i vatrogascima, što je zvanično potvrđeno iz Direktorata za zaštitu i spasavanje MUP-a Crne Gore.
Zahvaljujući ekstremnim naporima lokalnih službi, dobrovoljnih vatrogasnih društava, meštana i dejstvu avio-helikopterske jedinice (Air Tractor), svi stambeni i ugostiteljski objekti su uspešno odbranjeni. Nema zabeleženih slučajeva izgorelih kuća ili hotela. Šteta je isključivo ekološke prirode, s obzirom na to da je izgorela velika površina makije, niskog rastinja i borove šume na nepristupačnim brdskim padinama.
Dezinformisanje, histerija, politikanstvo i botovske kampanje
Društvene mreže u svim ovim zemljama masovno se koriste za politikanstvo, širenje panike i dezinformisanje javnosti. Tokom kriza poput avgustovskih požara 2026. godine, platforme kao što su X (bivši Twitter), Facebook i TikTok postaju digitalno bojište na kojem se ekološka katastrofa pretvara u politički i ideološki sukob.
Dezinformacije i manipulacije na mrežama u ovim slučajevima najčešće se dele u četiri glavne kategorije: Lažni snimci i fotografije za podizanje histerije, teorije zavere o „klimatskom inženjeringu“ i podmetanju vatre laserima, politikanstvo i botovske kampanje usmerene na rušenje ili odbranu rejtinga vlada i lažne vesti o evakuacijama i blokadama puteva koje izazivaju realnu paniku i zakrčenja na terenu.
Foto: APTOPIX Spain Wildfires/Firefighters use controlled burning to halt a wildfire that continues to spread near Cebreros, Ávila province, Spain, Tuesday, July 28, 2026. (AP Photo/Manu Fernandez)
