Situacija u kojoj se nalazimo, naglo širenje epidemije korona virusa (COVID -19) i posledice koje sa sobom nosi, neminovno su stresni za ljude. Strah i anksioznost zbog sveprisutne nevidljive opasnosti mogu biti preplavljujući kako za odrasle, tako i za decu.
Doći do trenutka kada možemo reći da se „nosimo“ sa situacijom, nije nimalo lako. A baš taj trenutak čini nas, ljude do kojih nam je stalo, i celo društvo, jačim.
Svako u stresnim situacijama reaguje drugačije, ali postoje grupe od kojih se može očekivati snažnija rakcija u vremenu krize:
- Stariji ljudi i osobe sa hroničnim bolestima koji spadaju u grupu visokog rizika za slučaj oboljevanja od COVID-19
- Deca i adolescenti
- Osobe koje su društveno odgovorne u ovakvim situacijama (lekari, medicinski tehničari i ostalo osoblje u okviru sistema za zaštitu zdravlja)
Osobe sa mentalnim smetnjama (uključujući i osobe koje zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance)
Stres za vreme opasnosti od infektivne bolesti može dovesti do različitih simptoma:
- Preplavljujući strah i briga za sopstveno zdravlje i zdravlje bližnjih
- Promene u obrascima spavanja
- Teškoće sa uspavljivanjem i otežana koncentracija
- Pogoršanje postojećih hroničnih zdravstvenih problema
- Pojačana upotreba duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci
- Pogoršanje stanja kod osoba sa mentalnim smetnjama (koji moraju nastaviti sa sprovođenjem propisane terapije!)
Da bismo pružili adekvatnu podršku najpre sebi, a zatim i svom okruženju možemo svakodnevno: napraviti pauzu od gledanja i slušanja vesti i novih informacija o pandemiji (ovo uključuje i socijalne medije), posvetiti se svome telu kroz vežbanje, relaksaciju, redovno uzimanje obroka, dovoljno sna, izbegavanje alkohola i droga, obezbediti malo vremena za aktivnosti u kojima uživamo, povezati sa sa drugima i komunicirati na načine koji su u ovakvim situacijama bezbedni.
Ukoliko stres ipak onemogućava uobičajeno funkcionisanje tokom nekoliko vezanih dana, preporuka je da se kontaktira stručno lice (u okviru rada u vanrednim uslovima Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, obezbedila je linije putem kojih možete dobiti stručnu pomoć i podršku u svakom trenutku – brojevi telefona na kraju teksta).
Za roditelje:
Deca i adolescenti reaguju, dobrim delom, na osnovu onoga što vide i osete od odraslih u svom okruženju (verbalno i neverbalno). Kada roditelji i staratelji kroz situaciju prolaze mirno i samopouzdano, time obezbeđuju najbolju podršku svojoj deci. Zato je za njih same važno i olakšavajuće da budu što bolje pripremljeni.
Ne reaguju ni sva deca na stres na isti način. Promene koje najčešće možemo primetiti:
- Često i uporno plakanje i iritabilnost
- Regresija (povratak ponašanjima koja su prerasli kao npr. nekontrolisanje vršenja nužde)
- Upadljiva brižnost i tuga
- Nezdrave navike vezane za ishranu i spavanje
- Iritabilnost, niska tolerancija na frustraciju i „acting-out“
- Izbegavanje školskih obaveza i pad uspešnosti u obavljanju istih
- Teškoće u održavanju pažnje i koncentracije
- Izbegavanje aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo
- Neobjašnjive (fizičkim razlozima) glavobolje i bolovi u drugim delovima tela
- Zloupotreba alkohola, duvana, droga
Mnogo je načina da pomognemo deci da iz stanja u kojem se svi nalazimo, izađu sa što manje posledica.
Nađite vreme da razgovarate sa detetom o epidemiji. Odgovorite mu na pitanja i podelite činjenice koje znate, na način koji je adekvatan da dete konkretnog uzrasta može da razume, o samoj bolesti, njenoj ozbiljnosti, kao i o konkretnim instrukcijama za izbegavanje infekcije i širenja iste.
Ohrabrujte vežbanje higijenskih preventivnih mera svakodnevno (pranje ruku, pokrivnje usta pri kašljanju i kijanju, pozdravljanje laktovima predstaviti zabavnim, objasniti zbog čega nije dobro deliti hranu i piće iz istih ambalaža)
- Uverite ih da su bezbedni jer i vi i zdravstveni i školski sistem činite sve da tako bude. Kažite da je potpuno u redu ako se osećaju uznemireno. Podelite sa njima svoja osećanja i načine na koje vi svoj stres umanjujete. Tako ćete im omogućiti doživljaj osećaja mogućnosti kontrole nad situacijom i time smanjiti anksioznost.
- Ograničite mogućnosti da informacije koje mogu misinterpretirati dođu do njih (socijalni mediji)
- Pokušajte da održite sve iz dosadašnje rutine što je moguće održavati u vanrednim uslovima. Napravite novi raspored i rutinu u skladu sa trenutnim stanjem, nastojte da se toga držite.
- Budite uzor deci. Pravite pauze od posla, slušanja vesti, odmarajte, vežbajte, redovno se hranite.
- Budite tu za njih. Može im biti potrebna dodatna pažnja i nežnost.
- Izbegavajte glasno prebacivanje krivice na bilo koga (osobu, sistem), budite spremni da im razložno objasnite negativne i agresivne komentare drugih osoba koje potencijalno mogu čuti.
Niko Vaše dete ne poznaje bolje od Vas. Sve preporuke prilagodite tome. Ako i dalje stres nadvladava i čini Vam se da ne uspevate da se iznesete sa ovom, za sve neočekivanom i istinski vanrednom situacijom, ne ustručavajte se da zatražite savet, odgovor na pitanje, podršku, razgovor.
Tim Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ i Centra za mentalno zdravlje obezbedio je telefonske linije putem kojih možete u svakom trenutku razgovarati sa lekarima. Nekada nismo sigurni kako, kuda, zašto i kad. I to je u redu. Još više je u redu ako smo svesni da možemo i moramo da se oslonimo jedni na druge. Uvek, a naročito sad. Zajedno smo zaista jači.
Telefonske linije za psihosocijalnu podršku:
- Dr Ivana Mandić, spec. psihijatrije, tel. +381 62 88 97 845
- Dr Lidija Ilić, spec. psihijatrije, tel. +381 62 88 50 879
- Za decu i adolescente: Dr Sanja Kalaba, lekar na specijalizaciji, edukant dečje i adolescentne integrativne psihoterapije, tel. +381608500227 (uz mogućnost održavanja online seansi putem Skype, Viber, Whatsapp)
