Grad Vršac, kao primer dobre prakse u pružanju usluga socijalne pomoći, nedavno je potpisao Sporazum o saradnji sa gradovima i opštinama u okviru pilot projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Takođe, na putu su i da realizuju dva projekta u oblasti zapošljavanja pripadnika romske nacionalne zajednice, a koje finansira Evropska unija, budući da je 58 odsto romske populacije nezaposleno i evidentirano pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
- Prošle godine je Grad Vršac potpisao sporazum o saradnji sa Salnom konferencijom gradova i opština i dobio sveobuhvatni paket podrške za izradu i unapređenje strateških, finansijskih i institucionalnih mehanizama za sprovođenje mera inkluzije Roma i Romkinja. Tako je operativni plan za 2019. godinu budžetiran od Grada 600.000 dinara i isto toliko je Stalna konferencija gradova i opština izdvojila za realizaciju aktivnosti po tom planu, kaže koordinatorka za romska pitanja Odeljenja za društvene delatnosti Grada Vršca Alisa Šajn.
Od ukupnog broja stanovništva na teritoriji Grada Vršca, 2.36 odsto njih čine pripadnici romske nacionalne zajednice. Najviše njih živi na obodima grada i u selima, dok imaju i svoje naselje Balata. Kako bi predstavnici nadležnih institucija prepoznali realne potrebe svojih sugrađana, sredinom prošle godine formiran je mobilni tim koji na terenu rešava sve probleme i potrebe romske populacije.
- Kao mobilni tim, sredinom juna upisivali smo decu u predškolsku ustanovu na terenu, dakle popunjavali smo sa roditeljima obrazce i savetovali ih da upisuju decu. Svake godine imamo sve više upisane dece u predškolsku ustanovu i osnovnu školu. Takođe, pokušavamo na sve načine da uvedemo romski jezik kao izborni predmet u školama, budući da na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača imamo katedru na romskom jeziku, po čemu smo jedinstveni u Evropi, kaže Šajn.
I kada je reč o segmentu zdravlja, situacija je sve bolja jer, otkako mobilni tim postoji, više nema romske dece koja nisu vakcinisana. Najveći problem je i dalje u oblasti stanovanja, kao i kada je reč o (ne)zaposlenosti.
- Preko Stalne konferencije gradova i opština u okviru programa Evropske unije za podršku inkluziji Roma dobili smo projekat koji se tiče njihovog zapošljavanja, tako da organizujemo obuke za frizerke, šminkerke, varioce, zidare, gerontodomaćice, kao i hranitelje jer neki Romi žive u dosta dobrim uslovima, pa imamo ideju da deca na taj način ostaju u svojoj kulturi i tradiciji, ističe Šajn.
Kao problem se javlja i to što mnogi Romi dobijaju socijalnu pomoć, te kao da su zavisni od nje, pa nisu ni dovoljno motivisani da je se odreknu i počnu da rade.
- Još uvek mapiramo njihove potrebe na osnovu čega ćemo raditi obuke. Takođe, i GIZ-ov projekat se isto tiče zapošljavanja. Držimo i radionice sa roditeljima o važnosti redovne nastave za njihovu decu, kazala je Šajn.
Autor: dnevnik.rs, L. Radlovački
