SUBNOR Vršac i Udruženje ratnih vojnih invalida, povodom obeležavanja 25 godina od Nato agresije, danas su u Velikoj sali Gradske kuće organizovali Akademiju, a potom i polaganje venaca na spomenik “Lala”, u sećanje na nevino stradale Vrščane.
U ime Grada Vršca, obeležavanju Dana cećanja na žrtve NATO agresije, prisustvovali su Miroslav Lepir član Gradskog veća za obrazovanje i Maja Ristić Lažetić član Gradskog veća za socijalna pitanja, koja se ovom prilikom obratila prisutnima.
“Danas sa tugom i ponosom spominjemo i sećamo se svih nedužnih žrtava. Poginulo je preko 2.500 civila, 1031 pripadnik policije i vojske i 89 nedužne dece. Ne postoji ni jedna reč, ni opravdanje za prerano prekinute živote, prerano prekinutu mladost, detinjstvo i snove. Navršilo se 25 godina od Nato bombardovanja, koje je neprekidno trajalo 11 nedelja, 78 dana i noći i nanelo ogromnu matrijalnu štetu našoj državi, ali ono što je nenadoknadivo jeste gubitak ljudskih života. Vojni ciljevi bili su mostovi, putevi, bolnice, vrtići, škole, trgovi, pijace, fabrike, ljudi, deca… Sada, kao i tada, nastojaćemo da sačuvamo neprocenjivu vrednost slobode i mira, kroz zalaganje za sigurnost i bezbednost svih svojih građana. Herojima neka je večna slava”, rekla je Ristić Lažetić.
Vence su, pored predstavnika Grada Vršca i Ministarstva odbrane, Policije Srbije, Udruženje RVI, polagali i predstavnici boračkih udruženja, kao i porodice poginulih boraca.
Bela mermerna lala seća nas na deset mladića koji su živote tragično izgubili u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji. Podignut je u znak sećanja na Balan Savicu (1961-1993), Balog Atilu (1968-1999), Vasiljević Srboslava Gadafija (1962-1999), Erdei Petra (1964-1991), Kirhner Željka Kikija (1970-1999), Matić Predraga Pece (1961-1992), Milosavljević Milana Crnog (1962-1992), Popov Slavomira (1966-1991), Stanković Novicu Noleta (1959-1999) i Helberg Bobana (1964-1991).
Porodice i prijatelji poginulih zapisali su na spomeniku:
„Da li vam se nekad dogodilo da, živeći u brižnoj sadašnjosti, zasluženo očekujući blaženu sutrašnjicu, neko vas u trenutku izbaci iz tog toka, prekine vam svagdašnjicu, oduzme sutrašnjicu, a ostavi vam beznanje i pitanje zašto?“
