Borislav Bora Kostić rođen je u Vršcu 24. februara 1887. godine. Vrščani su dali ime slavnog velemajstora Bore Kostića svom šahovskom klubu, jednoj ulici u Vršcu, a na trgu u samom centru grada podigli su mu spomenik.
Više o našem šahovskom velikanu za naš portal govori predsednik Sportskog saveza Grada Vršca Boban Bogosavljević, inače prvi šahovski velemajstor u našem gradu još od samog Bore Kostića.
“Po završenoj maturi, otišao je u Budimpeštu na školovanje, gde je sa odličnim uspehom diplomirao na Orijentalnoj akademiji, školskoj ustanovi koja odgovara današnjem Ekonomskom fakultetu. Pored ove diplome Kostić je kasnije stekao i zvanje šahovskog velemajstora. Pobeda na turniru najboljih mađarskih amatera u Budimpešti 1909. godine otvorila je mladom Kostiću vrata u bečke šahovske klubove, tadašnje šahovske metropole“, kaže Bogosavljević.
Ali, Bora Kostić je nastavio dalje – Keln, Minhen, Pariz, London. Putovao je do severne Francuske, Belgije, Holandije, a zatim je zaplovio preko okeana do Kanade, Severne i Južne Amerike, Argentine, Čilea i Australije.
„U Njujorku je doživeo brojne susrete i nezaboravna poznanstva. Sreo se sa velikim naučnikom Nikolom Teslom u Teslinom apartmanu njujorškog hotela Makalpin. Jedno vreme je bio šahovski učitelj velikog tenora Enrika Karuza. Bio je izazvan od tada jednog od najjačih šahista na svetu i kasnijeg prvaka sveta i jednog od najčuvenijih šahista svih vremena Hozea Raula Kapablanke sa kojim je igrao meč na Kubi. Meč je izgubio, ali se upisao u šahovsku istoriju, jer sa Kapablankom nije igrao meč svako, tebalo je biti šahovsko ime i zaslužiti respekt slavnog kubanca – Bora kostić je do tada sa Kapablankom odigrao nekoliko partija na raznim turnirima i ni jednu nije izgubio“, kaže Bogosavljević.
Igrao je Kostić sa maharadžama, plemenskim poglavicama, bio šahovski instruktor na brodu Argentinske vojske, igrao je na polutaru, igrao na slepo i simultanke, bio prvak nekoliko zemalja sveta… Ali ,srce mu je bilo najsrećnije kada je postao prvak svoje zemlje.
„Na svojim putovanjima obišao je i Aziju i Afriku. Poznata je anegdota da je Tito gostujući u nekoj od nesvrstanih zemalja doživeo da mu kažu da je kod njih već bio čuveni velemajstor Kostić. Možda je to uticalo da velemajstor Bora Kostić bude prvi šahista koji je dobio penziju za svoje bavljenje šahom u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata”, kaže Bogosavljević.
