Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada završio je radove na kompletnoj rekonstrukcije krova na Vršakoj kuli. Ista ustanova je i pre deset godina bila zadužena za postavljanje prethodnog krova od šindre, koji minule zime nije uspeo da izdrži olujne udare vetra.
Svi ćoškovi krovne konstrukcije tadu su bukvalno bili pokidani, a odneti su i čitavi delovi šindre, zbog čega je njegova kompletna zamena bila nužna.
Radovima koji su počeli ove godine u julu mesecu kompletno je rekonstruisan i podaščan krov, koji sada ima novu hrastovu šindru. Noseće grede ušrafljene su u šetnu stazu oko kule. Postavljena je i hidroizolacija.
Spoljno stepenište je obnovljeno i ofarbano. Podest na kuli je zamenjen, takođe, hrastovim daskama. U unutrašnjosti, podaščani pod je hoblovan i prefarban protivpožarnom zaštitnom bojom. Urađena je i kompletna zamena prozora u kuli.
„Radove je finansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje, a vrednost rekonstrukcije iznosi oko 12 miliona dinara. Sada je Kula potpuno spremna da se u njoj postavi i neka postavka, a ono što bismo mi voleli je da sledeći korak bude sređivanje kružne kule. Tačnije, da se uvede u funkciju i adaptira za potrebe kulturne i turističke potrebe“, rekla je Jelena Filipović, arhitekta Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika.
Namera je Gradskog muzeja u Vršcu, da i naredne godine, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom, nastave građevinske radove, koji će podrazumevati rekonstrukcije druge polukružne kule.
„To će biti važan preduslov za realizaciju i same stalne muzejske postavke na Kuli, a za sredstva će se aplicirati na Republičkim i Pokrajinskim konkursima. Inače, bogati nalazi sa Kule, arheološki i istorijski, trenutno su pohranjeni u muzeju i njihova obrada je uveliko u toku. Izloženi eksponati bi obuhvatili period kada je vršačko utvrđenje imalo svoj puni značaj i smisao i u kome se ogleda istorija i način života srednjovekovnog utvrđenog grada jugoistočnog dela Karpatskog basena. Takav sadržaj svakako bi obogatio kulturnu ponudu grada i imao značajno mesto na muzejskoj kulturnoj mapi“, istakla je Ivana Ranimirov, direktorka vršačkog Gradskog muzeja.
Takođe, planirano je i štampanje novog kataloga sa novim, dopunjenim i preciznijim podacima o samoj kuli, koji će zameniti stari, sada već i deplasirani katalog.
„U prilog ovoj tvrdnji govori i nova knjiga, dr Aleksandra Krstića, naučnog saradnika Istorijskog instituta u Beogradu. Ovo delo obiluje istorijskim podacima koji bacaju novo svetlo na istoriju Vršca. Umesto u 15. vek, kao što se do sada mislilo, izgradnju kule dr Aleksandar Krstić smešta u 13. vek, pošto je nakon odlaska Mongola u proleće 1242. godine kralj Bela IV (1235-1270), da bi ojačao odbrmbeni sistem zemlje, započeo masovnu izgradnju kamenih utvrđenja širom Ugarske. Smatra se da je u decenijama koje su sledile nakon mongolske najezde podignuta i tvrđava u Vršcu“, objašnjava direktorka Ivana Ranimirov.
