Velike industrijske kompanije godinama predstavljaju jedan od glavnih oslonaca privrede Vršca. Zahvaljujući njima, grad je zadržao proizvodnju, izvoz i relativno stabilnu zaposlenost u periodu kada su brojni industrijski centri u Srbiji izgubili fabrike i radna mesta.
Međutim, podaci iz finansijskih izveštaja i statističkih baza otvaraju pitanje koliko se taj rast danas preliva na životni standard zaposlenih i razvoj same lokalne zajednice.
Kompanije poput Hemofarma, Fresenius Medical Care i Swisslion Group danas imaju važnu ulogu u lokalnoj ekonomiji, a prema podacima Agencije za privredne registre (APR), Hemofarm A.D. godinama se nalazi među najvećim izvoznicima i industrijskim sistemima u Srbiji.
Međutim, podaci iz finansijskih izveštaja, statističkih baza i budžetske dokumentacije otvaraju pitanje koliko se rast velikih sistema dugoročno preliva na životni standard zaposlenih i razvoj same lokalne zajednice.
Fabrike rastu, plate usporavaju
Prema zvaničnom godišnjem izveštaju STADA Group za 2025. godinu, grupacija u okviru koje posluje Hemofarm ostvarila je globalne prihode od 4,296 milijardi evra, uz rast EBITDA od 8%.
U istom izveštaju navodi se da je tokom 2025. godine u Hemofarm investirano više od 50 miliona evra.
Istovremeno, prema podacima objavljenim nakon posete državnog vrha fabrici Hemofarma u martu 2026. godine, izvoz kompanije tokom 2025. godine povećan je za više od 62%, dok Hemofarm učestvuje sa oko 4,5% u ukupnoj industrijskoj proizvodnji Srbije.
Ovi podaci pokazuju da veliki industrijski sistemi u Vršcu posluju stabilno i profitabilno.
Sa druge strane, prema podacima platformi Infostud Plate i Ogledalo firme, prosečne neto zarade operatera u proizvodnji u velikim industrijskim sistemima u Vršcu uglavnom se kreću između 80.000 i 100.000 dinara, u zavisnosti od pozicije, iskustva i sektora.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prethodne godine bile su obeležene visokom inflacijom i rastom troškova života, što je smanjilo realni rast zarada u velikom delu Srbije.
To ne znači da su zarade u Vršcu niske u apsolutnom smislu. Međutim, podaci otvaraju pitanje odnosa između rasta korporativnih rezultata i rasta realne kupovne moći zaposlenih.
Grad ostaje stabilan, ali realna kupovna moć raste sporije
U ekonomiji industrijskih gradova visina plata nema uticaj samo na životni standard zaposlenih, već i na razvoj lokalne ekonomije.
Ekonomisti tržišta rada i javnih finansija ukazuju da rast zarada direktno utiče na lokalnu potrošnju, promet malih biznisa i uslužnog sektora, prihode od poreza na zarade i mogućnost lokalnih samouprava da finansiraju infrastrukturu i razvojne projekte.
Kada plate rastu sporije od ukupne profitabilnosti privrede, grad može ostati fiskalno stabilan, ali sporije povećavati sopstveni razvojni kapacitet.
Prema Odluci o budžetu Grada Vršca za 2026. godinu, gradski budžet projektovan je na nešto više od 3 milijarde dinara, uz nominalni rast u odnosu na prethodni period.
Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prethodne godine bile su obeležene rastom cena energije, komunalnih troškova i troškova funkcionisanja javnih sistema, zbog čega deo budžetskog rasta odlazi na održavanje postojećeg nivoa usluga.
To znači da nominalni rast budžeta ne znači automatski i proporcionalni rast razvojne moći lokalne zajednice.
Kada nekoliko kompanija određuje tržište rada
Ekonomisti tržišta rada često upozoravaju da u manjim industrijskim sredinama sa nekoliko dominantnih poslodavaca rast zarada može biti sporiji nego u sredinama sa većom konkurencijom među kompanijama.
Razlog za to nije nužno loše poslovanje kompanija, već sama struktura tržišta rada.
Kada mali broj velikih sistema zapošljava značajan deo industrijske radne snage, mobilnost zaposlenih postaje manja, dok dinamika rasta zarada može postati sporija i stabilnija.
Upravo zbog toga pojedini ekonomisti smatraju da dugoročni razvoj industrijskih gradova zavisi i od razvoja šire lokalne privrede, manjih kompanija i novih sektora koji povećavaju konkurenciju na tržištu rada.
Industrija ima i svoje argumente
Predstavnici velikih industrijskih sistema ističu da se položaj zaposlenih ne može posmatrati isključivo kroz visinu neto plate. Pored redovnih zarada, velike kompanije zaposlenima obezbeđuju privatno zdravstveno osiguranje, bonuse, regres, prijavu na pun iznos i dugoročnu stabilnost zaposlenja, što manji poslodavci često nisu u mogućnosti da ponude.
Industrija istovremeno ukazuje i na snažnu međunarodnu konkurenciju. Fabrike u Vršcu unutar velikih grupacija konkurišu proizvodnim centrima u zemljama sa nižim troškovima rada, zbog čega se deo profita usmerava u automatizaciju, tehnologiju i nova ulaganja neophodna za očuvanje konkurentnosti na globalnom tržištu.
Ekonomisti takođe upozoravaju da poređenje Vršca sa rudarskim centrima poput Bora ima određena ograničenja, jer rudarska industrija zbog težih uslova rada i većeg nivoa rizika tradicionalno ostvaruje više prosečne zarade.
Istovremeno, velike kompanije kroz mrežu lokalnih dobavljača, usluga i društveno odgovornih projekata indirektno utiču na širu lokalnu ekonomiju, što se ne vidi uvek direktno kroz statistiku zarada.
Međutim, podaci o zaradama, inflaciji i troškovima života pokazuju da uprkos stabilnosti zaposlenja i dodatnim benefitima, realna kupovna moć velikog dela zaposlenih raste sporije od korporativnih rezultata i ukupnih troškova života poslednjih godina.
Upravo u tom raskoraku između stabilne industrije, rastuće profitabilnosti i sporijeg rasta životnog standarda nalazi se jedno od ključnih ekonomskih pitanja za budućnost Vršca.
Može li industrijski grad da napreduje sporije od svoje industrije?
Velike kompanije u Vršcu nesumnjivo imaju važnu ulogu u očuvanju zaposlenosti, izvoza i industrijske stabilnosti grada. Istovremeno, lokalna zajednica kroz infrastrukturu, obrazovni sistem i javne usluge obezbeđuje stabilno poslovno okruženje tim kompanijama.
Prema finansijskim izveštajima međunarodnih grupacija poput STADA Group, deo profita ostvaruje se i akumulira na nivou matičnih sistema u inostranstvu, što predstavlja standardan model poslovanja međunarodnih kompanija.
Upravo zbog toga pitanje budućeg razvoja Vršca danas više nije pitanje „za“ ili „protiv“ investitora.
Ključno pitanje postaje kako obezbediti dugoročnu ravnotežu između:
- korporativne profitabilnosti,
- rasta životnog standarda zaposlenih,
- i razvoja lokalne ekonomije.
Održivi razvoj industrijskog grada ne zavisi samo od obima proizvodnje, već i od toga koliko se ekonomski rast dugoročno pretvara u rast lokalnog standarda, kupovne moći i razvojne snage zajednice.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala eVršac
Pročitajte još:
Srbija i Chery: Južni Banat kao najbolji izbor za novi industrijski ekosistem
Potpisan ugovor: Vršačka Industrijska zona Sever i zvanično projekat od nacionalnog interesa
Green Deal turizam: Između Vršačkih planina, Belocrkvanskih jezera i Deliblatskog peska
