Brza saobraćajnica od Sektora C beogradske obilaznice do Vatina nije samo novi putni pravac. Zajedno sa energetskim ulaganjima, proizvodnim zonama i evropskim transportnim koridorima može povezati Pančevo, Alibunar i Vršac u jedinstven razvojni prostor.
Putevi kojima dolazi privreda
Velike ekonomske promene retko počinju otvaranjem fabrike. Mnogo češće počinju trasiranjem puta.
Savremena proizvodnja više ne bira lokaciju samo prema ceni zemljišta ili visini subvencija. Podjednako su važni brzina transporta, pouzdano snabdevanje energijom, razvijeni dobavljački lanci i pristup velikim tržištima. Tek kada se ti elementi spoje, nastaje okruženje koje može da privuče velike investicije.
Zato pitanje buduće brze saobraćajnice između Srbije i Rumunije prevazilazi okvire jednog infrastrukturnog projekta. Na prvi pogled, dilema da li će novi pravac biti usmeren prema Vršcu ili Zrenjaninu deluje kao izbor između dve trase. U stvarnosti, reč je o odluci koja može odrediti budući privredni pravac Banata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Kijevu da Srbija očekuje odgovor Rumunije o tome kojim pravcem želi da se poveže sa našom zemljom. Kao opcije naveo je pravac preko Vatina i Vršca ili alternativnu vezu prema Zrenjaninu, uz poruku da je Srbija spremna da izgradi saobraćajnicu prema zajednički dogovorenoj trasi.
Na prvi pogled, to izgleda kao tehničko pitanje.
U stvarnosti, ono može promeniti ekonomsku geografiju čitavog Južnog Banata.
Od puta do razvojnog koridora
Pančevo, Alibunar i Vršac poslednjih godina razvijaju različite, ali međusobno dopunjujuće potencijale.
Pančevo je izgradilo snažnu proizvodnu bazu kroz dolazak kompanija poput ZF Friedrichshafena i Brosea, čime su formirani dobavljački lanci u automobilskoj industriji.
Alibunar postaje jedan od najznačajnijih centara obnovljivih izvora energije u Srbiji, dok Vršac kroz Severnu industrijsku zonu i neposrednu blizinu Rumunije raspolaže prostorom za nove proizvodne kapacitete i direktnom vezom sa tržištem Evropske unije.
Posmatrani odvojeno, to su tri različite razvojne priče.
Povezani savremenom saobraćajnicom, oni postaju delovi jedinstvenog sistema.
Tu nastaje razlika između puta i koridora.
Put povezuje gradove.
Koridor povezuje proizvodnju, energiju, logistiku i tržište.
Infrastruktura kao poziv investitorima
Velike automobilske kompanije danas ne traže samo parcelu za novu fabriku. Traže region koji može da obezbedi stabilnu energiju, razvijene dobavljače, efikasan transport i brz pristup evropskom tržištu.
Upravo u tom kontekstu treba posmatrati razgovore Srbije sa kineskom kompanijom Chery Automobile.
Kineski proizvođači ubrzano približavaju proizvodnju Evropskoj uniji, a Srbija nastoji da se pozicionira kao jedna od mogućih lokacija za nova ulaganja.
Za investitore više nije presudno gde postoji slobodno zemljište.
Mnogo je važnije gde postoji funkcionalan ekosistem.
Postojeći dobavljački lanci u Pančevu, prostor za širenje proizvodnje u Vršcu, razvoj obnovljivih izvora energije u Alibunaru i moderna veza sa Rumunijom zajedno stvaraju okvir koji region čini konkurentnijim za buduće investicije.
To, naravno, ne znači da će Chery svoju fabriku graditi upravo u Južnom Banatu.
Ali znači da bi ovakav infrastrukturni okvir značajno povećao konkurentnost regiona u nadmetanju za velike međunarodne investicije.
Drugim rečima, moderna saobraćajnica ne gradi se zbog jednog investitora.
Gradi se da bi region postao privlačan za čitavu generaciju budućih ulaganja.
Pogled sa druge strane granice
Važan deo ove priče odvija se i u Rumuniji.
Dve države su još 2022. godine potpisale sporazum kojim je predviđeno povezivanje autoputa Temišvar–Moravița sa budućim putem Beograd–Vatin. U međuvremenu je Rumunija nastavila razvoj svoje deonice, koja će biti deo evropske transportne mreže TEN-T.
Najnovija najava da će dve države zajednički razmotriti da li će povezivanje biti preko Vatina ili alternativnim pravcem pokazuje da odluka o konačnoj trasi još nije doneta.
Bez obzira na ishod, više se ne odlučuje samo o novom putu.
Odlučuje se o pravcu kojim će u budućnosti biti povezani proizvodnja, logistika i tržišta Srbije i Rumunije.
Ako buduća saobraćajnica bude nastavila pravac koji Rumunija već razvija prema Moraviți i Temišvaru, Južni Banat dobio bi direktniju vezu sa jednim od najrazvijenijih privrednih centara zapadne Rumunije i evropskom mrežom koridora.
Nova ekonomska geografija
Velike promene retko nastaju preko noći.
One počinju kada više različitih projekata počne da funkcioniše kao jedan sistem.
Brza saobraćajnica, energetski kapaciteti, proizvodne zone, evropski transportni koridori i obrazovanje pojedinačno predstavljaju važne investicije.
Posmatrani zajedno, oni mogu promeniti način na koji se razvija čitav region.
Industrijski koridori XXI veka ne grade se da bi skratili putovanje između dva grada. Grade se da bi povezali energiju, proizvodnju, logistiku i tržišta u jedinstven razvojni sistem.
Na karti Evrope nove razvojne ose više ne crtaju samo auto-putevi.
Iscrtavaju ih i dalekovodi, logistički centri, proizvodne zone i digitalna infrastruktura.
Ako buduća saobraćajnica poveže Sektor C, Pančevo, Alibunar, Vršac i Vatin sa Temišvarom, Južni Banat neće dobiti samo novi put. Dobiće priliku da prvi put funkcioniše kao jedinstven razvojni prostor na granici Srbije i Evropske unije.
Jer u ekonomiji XXI veka razvoj više ne određuje jedan projekat. Određuje ga sposobnost da se putevi, energija i industrija povežu u jednu celinu.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala eVršac
Pročitajte još:
Veliki igrači se sreću na Balkanu: Srbija crta novu energetsku mapu Evrope
Srbija i Chery: Južni Banat kao najbolji izbor za novi industrijski ekosistem
