Energetska tranzicija više nije pitanje ekologije. Postala je pitanje ekonomije, industrije i geopolitike. Dok Kina ulaže u vetroparkove, američke kompanije konkurišu za razvoj RHE Đerdap 3, a Evropska unija gradi novu regionalnu energetsku arhitekturu, Srbija postaje mesto gde se ukrštaju kapital, tehnologija i strateški interesi.
Nova pravila ekonomske moći
Velike promene u istoriji retko počinju onim što ljudi prvo primete. Počinju onim bez čega ništa drugo više ne može da funkcioniše. Danas je to električna energija.
Nekada se ekonomska moć merila količinom nafte, čelika ili proizvedenih automobila. Danas se sve više meri sposobnošću da se obezbedi stabilna energija za data centre, fabrike baterija, proizvodnju poluprovodnika i digitalnu infrastrukturu koja radi neprekidno.
Električna energija više nije posledica industrijskog razvoja. Ona postaje njegov preduslov.
Industrijska revolucija XXI veka više ne počinje u fabrici. Počinje u elektroenergetskom sistemu. Države koje mogu da proizvedu, skladište i isporuče dovoljno energije za digitalnu ekonomiju privlačiće kapital, tehnologiju i novu proizvodnju.
Kada se veliki sretnu u maloj zemlji
Upravo zbog toga Srbija dobija novo mesto na energetskoj mapi Evrope. Vetroparkovi u Južnom Banatu, planirana reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 i nove interkonekcije sa susedima nisu samo pojedinačni infrastrukturni projekti. Posmatrani zajedno, oni predstavljaju delove sistema u kojem se prepliću kineski kapital, američke tehnologije i evropski razvojni prioriteti.
Kina širi prisustvo kroz ulaganja u obnovljive izvore energije. Američke kompanije pokazuju interesovanje za tehnologije koje omogućavaju skladištenje energije i balansiranje elektroenergetskog sistema. Evropska unija razvija mrežu koja sve snažnije povezuje nacionalna tržišta električne energije.
Sve tri strane imaju različite motive, ali isti cilj – pouzdan elektroenergetski sistem sposoban da podrži industriju budućnosti.
Posle megavata dolazi dodata vrednost
Najveća vrednost ovih projekata nije u samoj proizvodnji električne energije.
Ona je u tome što energija postaje platforma za razvoj drugih privrednih grana.
Pouzdano snabdevanje postaje jedan od ključnih uslova za dolazak investicija. Data centri, fabrike baterija, farmaceutska industrija, razvoj softvera i automatizovana proizvodnja zahtevaju elektroenergetski sistem koji može da radi bez prekida.
Ako Srbija uspe da novu energetsku infrastrukturu poveže sa razvojem domaćih dobavljača, tehnoloških kompanija, istraživačkih centara i industrije, vetar sa Banata, voda Dunava i prenosna mreža mogu postati mnogo više od energetskih kapaciteta. Mogu postati osnova novog razvojnog ciklusa.
Nova mapa Evrope
Evropa danas ne gradi samo nove elektrane. Gradi potpuno drugačiji energetski sistem u kojem vetar proizvodi, sunce povećava dnevnu proizvodnju, voda skladišti, a mreža sve povezuje.
Na toj novoj mapi Balkan više nije samo tranzitni koridor. Sve više postaje deo infrastrukture od koje zavisi kako će Evropa proizvoditi, skladištiti i koristiti energiju u decenijama koje dolaze.
Srbija se na toj mapi ne pojavljuje kao jedna tačka. Iscrtavaju je vetar sa banatske ravnice, voda Dunava i mreža dalekovoda koja ih povezuje sa Evropom.
Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala eVršac
Pročitajte još:
Srbija i Chery: Južni Banat kao najbolji izbor za novi industrijski ekosistem
Green Deal turizam: Između Vršačkih planina, Belocrkvanskih jezera i Deliblatskog peska
